LOBORSKA KAJKAVŠTINA

Opisuje se loborski idiom, i to fonologija sinkrono i dijakrono, te karakteristike morfologije i tvorbe. Loborska kajkavština idiom je koji pripada malom ljudskom kolektivu, ali je po nekim svojim karakteristikama specifična u mozaiku kajkavskoga makrosustava

Contribution à l\u27étude des alternances phonématiques

Dans l\u27article il est question d\u27une des approches possibles de l\u27élaboration théorique des alternances morphologiques dans la langue croate littéraire, qui a été entreprise pour qu\u27on puisse mieux comprendre leur apparition et leur rendement dans la langue moderne. Cette approche fonctionnelle de la description des présences morphonologiques a été appliquée sur l\u27exemple dans lequel on peut trouver en abondance les séquences d\u27alternance et qui constituent dans la morphologie et dans la formation des mots des marques supplémentaires d\u27une position grammaticale déterminée. Ayant procédé à la combinaison de l\u27aspect phonologique avec l\u27aspect morphologique dans l\u27analyse des alternances morphologiques des phonèmes, on a démontré que 1° les alternances, du point de vue de leur apparition, constituent les éléments de la langue soumis aux lois phonologiques du système de la langue (étant donné que la commutation n\u27est possible qu\u27entre les phonèmes déterminés), et 2° que, en ce qui concerne le rendement, les alternances ont un rôle distinctif au niveau morphologique et à celui de la formation en opposant les différents morphes d\u27un même morphème

TIPOLOGIJA KAJKAVSKIH VOKALSKIH PODSUSTAVA

Vokalski podsustavi u kajkavskim govorima nastaju različitim fonotaktičkim pravilima i njihova tipologija ovisi, prema tome, o fonološkim modelima kajkavskih govora. Tipologija vokalskih podsustava izvodi se iz sinkronijske tipologije vokalskih sustava, odnosno prema zadanim, postojećim, tzv. polaznim, neobilježenim vokalskim sustavima. To su sustavi koji imaju isti tip neobilježenih podsustava, što podrazumijeva isti inventar vokala u podsustavima koji se razlikuju samo prozodijski - intenzitetom (naglašeno ili nenaglašeno) i kvantitetom. To su tri glavna položaja vokala: u kratkim naglašenim slogovima, u dugim slogovima (naglašenim i nenaglašenim) i u kratkim nenaglašenim slogovima. U odnosu na neobilježene sustave, obilježeni sustavi imaju promijenjen broj i inventar vokala u podsustavima. Maksimalni inventar takvih obilježenih podsustava zabilježen je u sedam položaja u riječi i slogu formiranih na osnovi strukturnih i struktumo-kontekstnih elemenata fonotaktičkih pravila i koji su uvijek kombinirani s prozodijom. U istraženim govorima prema 10polaznih, neobilježenih vokalskih sustava, koji imaju isti tip podsustava, utvrđen je 21 tip vokalizma s obilježenim podsustavima, kojih može biti od dva do sedam u jednom govoru. Osim toga, utvrđeno je 15 različitih tipova, načina organiziranja vokalskih podsustava s 35 različitih pravila, što sve utječe na tipološku relevantnost vokalskih podsustava za kajkavske fonološke podsustave s bitnim elementom prisutnosti strukturnih razlika medu njima

FUNKCIONALNOST FONOLOŠKIH OPOZICIJA U FORMIRANJU KAJKAVSKOGA VOKALIZMA

Vokalizam kajkavskoga makrosustava prošao je u svom razvoju kroz različite procese koju su u rezultatu stvorili vrlo mozaičnu sliku vokalnih sustava i podsustava kajkavskih govora. Jedan od relevantnih rezultata bila je defonologizacija fonema uvjetovana funkcionalnošću fonoloških opozicija prema zakonitostima fonoloških sustava svakoga govora. Na osnovi opsežne analize kajkavskih vokalizama s cijelog područja kajkavskog narječja u ovom se radu donose neke od glavnih tendencija u tom razvoju, kao i njihovi rezultati u vezi s funkcionalnošću fonoloških opozicija