Strossmayer\u27s Promenade in Petrinja – Main Square Park

Članak prikazuje nastanak i povijesni razvoj gradskoga perivoja – Strossmayerova šetališta u Petrinji od kraja 18. stoljeća do danas. Petrinjski perivoj zaštićeni je spomenik parkovne arhitekture. Provedenim istraživanjem nastojalo se pridonijeti poznavanju perivoja kao vrijednoga naslijeđa hrvatske perivojne arhitekture. Rezultati istraživanja poslužit će kao osnova za daljnji postupak zaštite i obnove perivoja koji je danas u zapuštenom stanju.The origin and historical development of Strossmayer\u27s promenade in Petrinja – a protected monument of landscape architecture – is analyzed here from the late 18th century to the present. The aim of the research is to increase knowledge about the park considered to be a valuable part of Croatian landscape architectural heritage. The research results will serve as a basis for further protection and renovation of the park which is nowadays left to decay

Značaj multidisciplinarnog pristupa u koncipiranju savremenih prostora za učenje

Овај рад истиче значај мултидисциплинарног приступа у систему образовања, првенствено у фази конципирања простора за учење који треба да пружи могућности примене различитих метода подучавања и учења како би се постигли жељени васпитно-образовни циљеви. Простор за учење представља један од многих фактора у сложеним односима наставе који утичу на образовни исход. Традиционално, простори за учење су пројектовани од стране архитекте и обично без присуства наставника (практичара), одражавајући у том тренутку савремене архитектонске, али не и образовне имагинације, што је често доводило до репродукцију индустријског модела учионица. С друге стране пројектовање савремених простора за учење засновано је на архитектонским принципима, на савременим схватањима процеса учења и улоге наставника у том процесу, као и на еколошкој одрживости. Стога, савремене потребе простора за учења захтевају мултидисциплинарни приступ пројектовања кроз укључивање различитих дисциплина од архитектуре, психологије, педагогије, социологије, а последњих година све више укључује и науку о животној средини, здрављу и антрополошки дизајн. Иако постоји више различитих дисциплина који дају другачију перспективу о простору за учење, потребно је да различита поља конвергирају због потребе да се усредсреде на односе између контекстуалних, организационих, педагошких и друштвених пракси различитих простора учења. Такође, како би се омогућило унапређење процеса пројектовања образовног окружења неопходна је заједничка сарадња и са корисницима простора. Овај рад има за циљ да укаже да је пројектовање простора за учења веома комлексан процес, с обзиром да различити корисници имају другачију перцепцију простора, као и потребе, и да се успех у пројектовању простара за учење налази у интеграцији визије просторно-програмских активности са архитектонским принципима пројектовања

Matematičko modeliranje konflikta - Richardsonov model

U ovom radu prezentiramo matematički model koji opisuje mogući konflikt između dviju država/saveza s pomoću jednostavnog sustava običnih diferencijalnih jednadžbi. Koristeći se osnovnim pojmovima i rezultatima teorije stabilnosti, analiziramo izvedeni model i diskutiramo njegovu valjanost na temelju stvarnih događanja uoči Prvog svjetskog rata. http://e.math.hr/math_e_article/br16/matijasevic_pazani

Analiza sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama i gimnazijama

Kvalitet nastave hemije u osnovnim i srednjim školama u korelaciji je sa ispunjenošću materijalno-tehničkih zahteva, koji su u Republici Srbiji definisani posebnim dokumentima, tzv. pravilnicima o normativima prostora, opreme i nastavnih sredstava. Polazeći od relevantne stručne literature i važećih pravilnika za gimnazije i osnovne škole, usvojenih 1990. godine, urađene su dve analize materijalno-tehničkih uslova za učenje/nastavu hemije – prostornih kapaciteta i opreme – u uzorkovanih 35 osnovnih beogradskih škola (od ukupno 120 iz užegradskih opština) i 19 beogradskih gimnazija. Istraživanje je rezultat multidisciplinarne saradnje metodičara hemije i arhitekata. Ukazavši na značajno odstupanje postojećeg stanja od propisanih normi, istraživanje je otvorilo pitanje o kvalitetu očekivanog ishoda nastave hemije. Iz tog razloga, rad argumentuje neophodnost da se u što kraćem roku unapredi republički popis materijalno-tehničkog stanja, koji se sprovodi na svakih deset godina (poslednji je iz 2004. godine). Uprkos činjenici da bi trebalo da pruži ulazne podatke za dalji razvoj, popis ne obezbeđuje sve potrebne informacije, posebno iz ugla pojedničanih predmeta. Stoga je zaključeno da je usled neadekvatnosti važećih pravilnika, neophodno podrobno istražiti postojeće kapacitete i mogućnosti, te u skladu sa tim doneti nove normative koji bi unapredili realizaciju nastave hemije. U tom cilju važno je intenzivirati saradnju stručnjaka iz oblasti arhitekture, metodike nastave hemije i drugih relevantnih disciplina

Лабораторија великана - наслеђе српске хемије

Поводом обележавања 160 година од када је 1853. године основана прва хемијска лабораторија на београдском Лицеју, претечи данашњег Универзитета, Збирка великана српске хемије (Музеј хемије), Хемијски факултет у Београду и Српско хемијско друштво организују изложбу у Галерији науке и технике САНУ. Каква је била лабораторијска опрема и које хемикалије су употребљаване у хемијској лабораторији у Србији 19. века? Чиме су се бавили српски хемичари 19. века и прве половине 20. века? Одговори на ова питања могу се наћи у Музеју хемије на Хемијском факултету у Београду. Музеј је основан 2002. године и део је Заједнице научно-техничких музеја Србије. Изложба Лабораторија великана - наслеђе српске хемије, има за циљ да прикаже почетке лабораторијског рада у Србији кроз поставку експоната којима располаже Музеј хемије. То су сачувани инструменти, лабораторијски прибор и посуђе, документа-инвентари лабораторијске опреме и практикуми, хемикалије. Изложба и каталог који је прати, намењени су првенствено младима како би се они упознали са историјом хемије у Србији и хемијском баштином. Научно-популарна и мултидисциплинарна предавања која током трајања изложбе држе врсни предавачи којима је хемија животно опредељење доприноси да се посетиоци ближе упознају са радом у хемијским лабораторијама. Захвалност за реализацију изложбе дугујемо наставницима, запосленима и студентима Хемијског факултетау Београду и свим осталима појединцима који су препознали значај изложбе о наслеђу српске хемије. Захваљујемо се спомзорима, предузећима Hemofarm A.D, Uniredrit Bank, Metropol grupa, Србијагас, Veterinarski zavod Subotica, Superlab, Many Аgrоvet, Mol, Analysis и Заводу за уџбенике који су својим учешћем помогли у реализацији Изложбе

Identifikacija i prezentacija naučne baštine: slučaj zbirke velikana srpske hemije

Године 1853. основана је Катедра за хемију и хемијску технологију на београдском Лицеју, претечи данашњег Универзитета. Такође је основана и прва хемијска лабораторија у Србији, чиме су створени темељи за почетак хемијске науке и наставе и, уопште речено, хемијске струке у Србији. Корени данашњег Хемијског факултет у Београду почињу управо са поменутом годином. Иако је у протеклих 160 година Србија преживела разноразна разарања (и притом свест о потреби да се чувају материјални докази о историји развоја хемије у Србији и није много изражена) ипак су сачувани неки предмети и документа која сведоче о нашој хемијској прошлости. Они се чувају у Збирци великана српске хемије (Музеј хемије), основана 2002. године на Хемијском факултету у Београду, а која припада Заједници техничких музеја Србије. У циљу обележавања 160 година од тренутка када је 1853. године основана прва хемијска лабораторија аутори овог рада су припремили изложбу под називом Лабораторија великана–наслеђе српске хемије, која је одржана у Галерији науке и технике САНУ у периоду од 5. новембра до 3. децембра. Изложба је имала за циљ да промовише вредности наслеђа Србије са аспекта упознавања с почецима развоја хемијске науке и наставе хемије код нас. На изложби су били изложени инструменти, лабораторијски прибор и посуђе, хемикалије и документа. Изложени експонати су из периода од средине 19. века до средине 20. века. Међу најзначајнијим и уједно најстаријим експонатима су: свеске инвентара лабораторијске опреме из периода оснивања прве лабораторије, као и свеска рачуна за ту опрему те бочице са хемикалијама на којима су етикете које сведоче о томе да оне потичу из различитих периода Велике школе. Поставка је првенствено била намењена младима како би се они упознали са историјом хемије у Србији и хемијском баштином. Нека од питања на која су посетиоци могли добити одговор су: „Каква је била лабораторијска опрема тог периода“, „Које хемикалије су употребљаване у хемијској лабораторији у Србији 19. века“, као и: “Чиме су се бавили српски хемичари 19. века и прве половине 20. века“? Обавештење о изложби послато је готово свим школама у Србији. Евиденцију о пријављеним посетама, распоред посета и вођење током изложбе радили су студенти основних о постдипломских студија Хемијског факултета. Изложбу су пратила и предавања на којима су посетиоци могли да сазнају више о „хемичарском занату”. Изложба, коју је посетило 4530 ученика основних и средњих школа, 241 професор, 766 посетилaца са стране уз 650 посетилаца предавања, има вишеструки значај. С музеолошке/херитолошке стране гледано изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије је редак, али и јединствен догађај како се може промовисати научно наслеђе. Осим тога, изложбом је дат допринос и у развоју општих културних образаца понашања (развој навика о посећивању културних дешавања) и у развоју дидактике хемије у Србији (развој амбијенталних облика подучавања)

Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU

У септембру 2013. године навршило се 160 година од тренутка када је 1853. године кнез Александар Карађорђевић одобрио ново устројство београдског Лицеја, једине високошколске установе у ондашњој Србији. Документом „Устројеније Књажеско-Србског Лицеја“ предвиђено је увођење нових предмета „Химија“ и „Технологија“ у наставни план Лицеја. За потребе ових предмета Устројенијем су предвиђени „Химическа Лабораторија“ и „Технологически кабинет“. На место професора за ове предмете изабран је 26-годишњи Михаило Рашковић (1827–1872). Не занемарујући значај дела Павла Илића (1807–1871), државног апотекара и касније државног хемичара, чијим радом је заправо започела хемијска струка код нас, са оснивањем лицејске хемијске лабораторије дошао је нови период развоја хемијске струке и наставе хемије у Србији. Захваљујући прегалаштву Михаила Рашковића у обезбеђивању добрих услова за лабораторијски рад, постављен је темељ и за почетак хемијске науке код нас. То ће се догодити почетком 70-их година 19. века, пре свега у делу Симе Лозанића (1847–1935). Са намером да се обележи 160. годишњица отварања хемијске лабораторије на Лицеју, приређена је изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Овај рад представља кратак извештај о изложби

Prikaz prostora za nastavu hemije u beogradskim gimnazijama

Правилником о школском простору из 1990. године предвиђено је да се настава хемије одвија у кабинет-лабораторији, тј. у посебно опремљеном простору којег чини радна и припремна просторија. Циљ истраживање, чији су резултати дати у овом раду, био је да се испита да ли београдске гимназије испуњавају наведену норму. Важност оваквог истраживања произилази из чињенице да је одговарајући простор неопходан чинилац квалитетне средине за учење. Од 22 гимназије, колико их је у оквиру београдске школске управе, 19 гимназија је учествовало у истраживању. Закључак је да услови значајно варирају од гимназије до гимназије, при чему известан број гимназија не испуњава критеријуме у погледу простора предвиђене Правилником. Поред приказа резултата о просторним капацитетима радних и припремних просторија за реализацију наставе хемије у београдским гимназијама, у раду је такође дат и кратак историјат доношења номратива о школском простору

Sredina za učenje/nastavu hemije u osnovnim školama: Stanje u novoizgrađenim beogradskim školama versus predlozi novih modela

У недавним публикацијама указано је на неопходност доношења нових норматива материјалних ресурса у домену основношколске наставе хемије, што је у складу са намером просветних власти да се отпочне рад на нормативима за основну школу. У складу са тим, циљ истраживања је био сагледавање просторних капацитетета, намештаја и опреме (средина за учење/наставу хемије) у новоизграђеним београдским основним школама, како би се на основу тих резултата предложили нови модели средине за учење/наставу хемије у основним школама. У истраживању је учествовало седам школа, које су изграђене у периоду од 2002. до 2012. године. Упоређујући затечено стање са важећим нормативом из 1990. године, закључено је да нису испуњени прописани захтеви по питању површине простора специјализоване учионице и припремне просторије. Опремљеност радног простора демонстрационим столом, енергетским блоковима, рачунарима и пројектором такође није задовољавајућа. У раду је указано да је у односу на садашњи норматив потребно повећати површину простора по ученику, уз смањење броја ученика по одељењу, као и јасније дефинисати потребну опрему и њен просторни распоред. Узимајући у обзир затечено стање, важеће нормативе и педагошко-архитектонске захтеве, у овом раду су изложена три предлога обликовања средине за учење/наставу хемије. Предложена решења отворила су нова питања у пројектовању радног простора и одредила смернице за даља истраживања по питању средине за учење/наставу хемије у односу на савремене педагошке захтеве

Stanje i pravci razvoja materijalno-tehničkih aspekata sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama

Теоријска разматрања и емпиријска истраживања указују да је средина за учење/наставу важан фактор за реализацију наставе високог квалитета. Параметри за уређење средине за учење/наставу хемије у Републици Србији стандардизовани су 1990. године и објављени у Правилнику о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу. У овом раду сумирани су резултати истраживања из 2013. године, чији је циљ сагледавање услова реализације наставе хемије у београдским основним школама са аспекта просторних капацитета и опреме. У раду се износе подаци о простору и опреми за наставу хемије у 35 основних београдских школа, одабраних случајним узорковањем од укупно 120 школа са уже територијe града. Релевантни подаци су прикупљени анкетом о школи (година оснивања и изградње, време реновирања, просечан број ученика и одељења) и листом за праћење опремљености за наставу хемије (демонстрациони сто, дигестор, енергетски блок, вентилациони систем, аудио-видео технологија, опрема за безбедност, и сл.). Закључено је да се средине за учење/наставу хемије значајно разликују по школама, при чему ниједна не испуњава све прописане норме. У раду се предлаже и осавремењивање постојећег Правилника по питању опреме, али и структуре, броја и површине просторија, према нормама које постоје у свету. Адекватни простор и опрема су једни од услова за реализацију разноврсних наставних метода и облика рада у настави/учењу хемије