Dinamika zajednica ukupnih koliformnih i fekalnih koliformnih bakterija u novoizgrađenim lagunama za prečišćavanje vode

Konstruisani vetlandi se koriste za prečišćavanje otpadnih voda zbog svoje efikasnosti, isplativosti izrade sistema i pozitivnog uticaja na životnu sredinu. Fekalne koliformne bakterije predstavljaju indikatore zagađenja voda jer ukazuju na potencijalno prisustvo patogenih mikrooganizama kao i drugih zagađujućih materija, a dospevaju u vodene ekosisteme direktno iz kanalizacionih sistema, ali i difuznih humanih i životinjskih otpadnih materija. Zbog toga je ovo istraživanje usmereno na praćenje dinamike preživljavanja ukupnih koliformnih i fekalnih bakterija u otvorenom površinskom konstruisanom vetlandu sa emerznom vegetacijom. Preživljavanje mikroorganizama, kao i njihova distribucija u vetlandima, zavisi od tipa vetlanda, ali i drugih ekoloških pojava koje utiču na njihov razvoj, gubitke i uništenje. U pogledu prečišćavanja otpadnih voda, vetlandi imaju učinak kao biofilteri, jer se u njima kombinovanjem fizičkih, hemijskih i bioloških procesa vrši uklanjanje kontaminanata. Fekalne koliformne bakterije se vezuju za suspendovane čestice, koje se zadržavaju na biljkama iz vetlanda i po njihovoj žetvi se zajedno sa biljkama uklanjaju iz sistema. U ovoj studiji je ispitivana efikasnost novoizgrađenog vetlanda, koji se nalazi na istraživačkom poligonu “Mali Dunav” u Centru za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju (CEFAH) Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, fakultetskog dobra “Radmilovac”. U tu svrhu je konstruisan vetland koji se sastoji iz jedne ulazne lagune, namenjene za predtretman vode i još dva bazena, u kojima se prirodno tretira površinska otpadna voda i otpadna voda iz domaćinstava. U ovom radu ispitivane su vrednosti ukupnih i fekalnih koliformnih bakterija, petodnevna biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5), i ukupne suspendovane materije. Istraživanje je započeto u martu 2012.godine i završilo se u februaru 2013.godine. Za praćenje indikatorskih organizama, kao što su ukupne i fekalne koliformne bakterije korišćene su standardne mikrobiološke metode uzorkovanja i tretiranja uzoraka u laboratoriji. Tokom jednogodišnjeg perioda praćenja parametara na mesečnoj bazi, vrednosti BPK5 su varirale od 15 mg/L do 52 mg/l, a vrednosti TSS od 2.0 mg/L do 89.6 mg/L. Na godišnjem nivou prosečne vrednosti ovih parametara nisu prelazile propisani limit. Mesečno opterećenje sistema sa ukupnim koliformnim bakterijama se kretalo od 5.0×102 CFU/ml do 5.19×105 CFU/ml, a opterećenje fekalnim koliformnim bakterijama je variralo od 5.0×101 CFU/ml do 1.4×103 CFU/ml. Prosečna godišnja vrednost opterećenja sistema ukupnim koliformnim bakterijama je iznosila 9.93×103 CFU/ml, a fekalnim koliformnim 4.05×103 CFU/ml. Na kraju perioda ispitivanja prosečna vrednost ukupnih koliformnih bakterija u efluentu je umanjena za 50%, a prosečna vrednost fekalnih koliformnih bakterija za isti period je redukovana za 97%. Smanjenje brojnosti fekalnih koliformnih bakterija ukazuje da je primena konstruisanih vetlanda opravdana za korišćenje u svrhe obuhvaćene ovim istraživanjem. Radi dodatnog poboljšanja efikasnosti rada vetlanda potrebno je primeniti neke od sledećih mera: povećati raznovrsnost emerzne vegetacije, formirati dodatne ćelije kojima će se poboljšati hidraulički proticaj u vetlandu, da bi se dostigle još niže vrednosti fekalnih koliformnih bakterija u efluentu

Kombinovani metodi veštačke reprodukcije smuđa (sander lucioperca)

Smuđ, Sander lucioperca, je vrsta koja ima dobru perspektivu u procesu diverzifikacije evropske kopnene akvakulture. Iako su različite tehnike njegovog razmnožavanja (prirodni mrest, veštačka i polu-veštačka propagacija) vrlo dobro opisane i dalje postoji širok prostor za razvoj i usavršavanje mnogih detalja. Do sada je objavljeno nekoliko publikacija o indukciji završnog sazrevanja gameta ove vrste korišćenjem različitih hormonalnih supbstanci (Ronyai., 2007; Kristan et al 2012, Zakes et al., 2012; Zarski et al., 2012). Najčešće upotrebljavani hormoni su ekstrakt šaranske hipofize - CPE, (Carp Pituitary Extract) i humani horioni gonadotropin (hCG, Human chorionic gonadotropin). Prirodni mrest, bilo u jezerima ili kavezima (Demska-Zakes and Zakes, 2002, Schlumberger i Proteau, 1996; Ruuhijarvi and Hyvarinen, 1996, Steffens et al., 1996), izgleda najjednostavniji, ali u isto vreme, manje pouzdan metod, kako je uspeh mresta visoko zavisan ne samo od stadijuma zrelosti matica, već i od nekontrolisanih spoljašnjih ekoloških faktora (npr. temperatura i kvalitet vode). Nasuprot tome, veštačka, ili poluveštačka propagacija bi mogli biti u prednosti za mnogo pouzdaniju i sinhronizovaniju produkciju larvi. Ove tehnike mogu biti izvedene bilo mrestom u tanku ili ručnim istiskanjem (Kucharczyk et al., 2007). U slučaju reprodukcije u veštačkom okruženju , vreme latencije (LT -, izračunat kao interval od prve hormonalne injekcije do ovulacije) je vrlo nesinhronizovano u većini studija. Zarski et al. (2011) su razvili novu klasifikaciju preovulatornih stadijuma sazrevanja ovocita za smuđa sa svrhom bolje sinhronizacije ovulacije. Iako postoji poboljšanje sinhronizacije, period od prve do poslednje ovulacije varira 10-25 časova. Nepredvidljivo vreme ovulacije uzrok je ozbiljnom problemu pri ručnom istiskanju ikre kod smuđa, što ponekad dovodi do spontane ovulacije i gubitka ikre u tanku (Zarski et al., 2011). U ovoj studiji korišćena je kombinovana metoda prezentovana od strane Rónyai (2007). Izbor ovakvog metoda je u cilju sprečavanja spontane ovulacije ženki u tanku, ali i kako bi, se dobile živi gameti za eksperimentalne i produkcione svrhe. U cilju realizacije eksperimenta, 4. aprila 2013. 16 parova matica gajenih u jezeru prebačeno je u RAS Instituta za ribarstvo, akvakulturu i irigaciju (HAKI, Sarvaš, Mađarska). Matice su aklimatizovane sa temperature vode u jezeru (7.50C) na optimalnu temperaturu za reprodukciju (160C) postepenim zagrevanjem (20C/dan). 8. aprila merene se mase matice i uzet uzorak ovocita ženki uz pomoć katetera (unutrašnji prečnik 1.2mm) korišćenjem metode po Kucharczyk et al. (2007). Uzorak ovocita razbistren je u Serinom rastvoru (etanola, formaldehid i glacijalna kiselina u odnosu 6:3:1,) i pod mikroskopom je određen stadijum sazrevanja, kao što je objašnjeno od strane Zarski et al. (2011). Nakon toga, svi parovi matica smešteni su u zasebna odeljenja za mrest oformljena deljenjem 4 tanka ‘’raceway” tipa, zapremine 4m3 plastičnom mrežom na 4 dela. Temperatura vode je održavana na 16.2±0.30C tokom svih procedura mresta. Zasićenje kiseonikom je mereno svaka 3 časa i održavano iznad 80%. Tokom svih procedura ribe su anestezirane u rastvoru ulja karanfilića. 10. aprila data je prva inekcija ženkama: osam ženki 3mg/kg CPE, a drugih osam 200 IU/kg hCG. 11. aprila, druga hormonalna inekcija data je svim ženkama (3mg/kg CPE). U isto vreme su tretirani mužjaci sa 2mg/kg CPE. U trenutku obe injekcije uzet je uzorak ovocita ženki i određen je stadijum sazrevanja. Nakon druge inekcije, gnezda su ubačena u svako odeljenje i observacija mresne aktivnosti je vršena svaka 2 časa dok iz 4 ženke nije istisnuta ikra (navedeni broj istiskivanih ženki bio je potreban za dalja istraživanja). 12 matica se mrestilo i ostala gnezda su proveravana svaka 2 časa radi utvrđivanja perioda latencije. Srednji period latencije ženki, istiskivanih i mrešćenih, bio je 57 ± 9 časova. Periodi latencije ženki u različitim stadijumima sazrevanja ovocita iznosio je 66±6, 55±6, 47±0 i 44±7 časova za II, III, IV i V stadijum, respektivno. Period latencije ženki indukovanih različitim sredstvima bio je 51±7 za CPE+CPE i 62±7, za hCG+CPE. Prosečni pseudogonadosomatski indeks (PGSI) istiskivanih ženki iznosio je 9.7±4.6%. Stepen fertilizacije istiskivanih i mrešćenih riba određen u stadijumu neurulacije bio je iznad 80% u svim grupama. Stadijum sazrevanja ovocita na dan uzorkovanja i vreme latencije svih ženki dati su u tabeli 1. Radi sinhronizacije ovulacije, ženke u nižim stadijumima maturacije su tretirane prvom injekcijom hCG praćenom sa CPE, što izaziva najkraće i najsinhronizovanije vreme latencije, (Rónyai,2007). Uprkos tome, LT se razlikovao između grupa, a što potvrđuje da je stadijum sazrevanja najbitniji faktor za predviđanje ovulacije. Dobijeni srednji PGSI je u saglasnosti sa ranije izvedenim istraživanjima (Zakes and Demska Zakes, 2005, Ronyai, 2007), ali trebalo bi napomenuti da je od četiri istiskivane ženke, jedna počela mrest u tanku, dok su ostale nastavile mrest nakon vraćanja u mresne komore. Obzirom da je istiskivan potreban broj ženki i da nije bilo značajnog gubitka jaja, može se zaključiti da je kombinovan metod veštačke reprodukcije bio uspešan za ovu svrhu. Ručno istiskanje ženki omogućava izvođenje efektnih odgajivačkih programa uz manipulaciju genoma i korišćenje krioprezervirane sperme (Bokor et al., 2007; Bokor et al., 2008)

Performanse tri populacije mlađi smuđa (sander lucioperca) iz Mađarske u intenzivnom uzgoju

Zahvaljujući blagom ukusu i niskom sadržaju masti uz poželjan masno-kiselinski sastav smuđ (Sander lucioperca) je cenjen među potrošačima i uz pad izlova i povećanje potražnje dobija sve veću pažnju među uzgajivačima. S obzirom da su osnovni izvori matica smuđa iz ekstenzivnog uzgoja ili divljeg porekla, informacija o podobnosti mlađi pomenutog porekla sa svrhom intenzivnog uzgoja je od izuzetnog značaja. S tom svrhom, naša namera bila je da ovom studijom ocenimo performanse dve grupe mlađi poreklom od matica iz ekstenzivnog uzgoja i jedne grupe mlađi poreklom od divljih matica iz najveće vodene mase u državi, reke Dunav, kao i da ocenimo stepen zadržavanja NMT Alpha vidljivih oznaka u obraz riba. Iako bez statistički značajne razlike, mlađ poreklom iz ekstenzivnog uzgoja ispoljila je brži rast. Ovakav rezultat nagoveštava obimnu selekciju među maticama iz jezerskog uzgoja, posebno uzimajući u obzir stres rukovanja i suboptimalne uslove kvaliteta vode što sezonski karakteriše jezerski uzgoj. Kakogod, treba nagovestiti da je u svakoj grupi zabeležena određena količina iznurenih individua. Konačno, primanje NMT Alpha vidljivih oznaka je bilo visoko u sve tri grupe i bez statistički značajnih razlika

Mogućnost zamene ribljeg brašna sojinim koncentratom u ishrani pastrmke

U uslovima intenzivnog gajenja kalifornijske pastrmke (Oncorhynchus mykiss), troškovi ishrane čine 50 do 70% ukupnih troškova u proizvodnji. Tokom višegodišnjih istraživanja, došlo se do zaključaka da proteinska hraniva biljnog porekla u određenoj meri mogu da zamene riblje brašno (FM) i smanje troškove proizvodnje. Najčešće korišćeni biljni proteini u ishrani riba su sojini proizvodi. Međutim, uspešnost zamene ribljeg brašna zavisi od vrste ribe koja se gaji, uzrasta riba kao i tipa korišćenog sojinog proizvoda. Kao jedan od boljih alternativnih izvora proteina navodi se sojin proteinski koncretat (SPC). SPC se dobija ekstrakcijom proteina iz sojinog brašna i sadrži oko 70% proteina. U akvakulturi predstavlja dobru zamenu za riblje brašno, jer sadržaj i svarljivost proteina u SPC su slični kao u FM. Neutralnog je ukusa i standardno je dobrog kvaliteta u odnosu na promenljiv kvalitet FM. Istraživanje je sprovedeno u „Centru za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju“ ODPF Radmilovac. Mlađ kalifornijske pastrmke, prosečne nasadne mase 33,62g, hranjena je smešama koncentrata (44/20 Extra, proizvođača Veterinarski zavod Subotica) sa različitim procentualnim učešćem FM:SPC, i to: 100:0, 75:25, 50:50, 25:75 i 0:100. Na osnovu dobijenih rezultata, nakon 60 dana hranjenja riba smešama koncentrata sa različitim učešćem FM i SPC, mogu se konstatovati statistički vrlo značajne razlike u masi i dužini tela. Najbolju završnu masu, kao i BWG, SGR, TGC i FER uz najmanji FCR imale su ribe hranjene smešom gde je odnos FM:SPC bio 75:25. Nasuprot tome, ribe hranjene smešom koncentrata bez učešća FM, imale su statistički vrlo značajno niže vrednosti BWG, SGR, TGC i FER, pri čemu je FCR bio statistički vrlo značajno veći nego upotrebom drugih smeša. Dobijeni rezultati ukazuju da je u ishrani mlađi kalifornijske pastrmke najopravdanije koristiti smešu u kojoj je odnos FM:SPC bio 75:25, kako zbog proizvodnih rezultata tako i zbog smanjenja cene koštanja samog proizvoda