Poreklo i genetička struktura nekoliko mađarskih divljih i domestifikovanih populacija potočne pastrmke na osnovu PCR-RFLP i mikrosatelitskih markera

U Evropi je, na osnovu studija mitohondrijalne DNK, identifikovano pet evolutivnih linija potočne pastrmke (Salmo trutta m. fario L. 1758): Atlanska, Dunavska, Mediteranska, Jadranska i Mramorna. Mađarske linije bi teorijski trebalo da pripadaju Dunavskoj liniji na osnovu hidrogeografije zemlje, ipak, ovo nije potvrđeno genetičkim studijama. Korišćeni su molekularni markeri da bi se ispitalo genetička pozadina populacije potočne pastrmke u Mađarskoj. Istraživanja su uključila jedini matični nasad potočne pastrmke u Mađarskoj, kao i po jedna populacije u planinskim vencima Bükk, Aggtelek, Börzsöny i Visegrádi, po jedna populacija u svakom. Genetička analiza je do sada sprovedena na 533 individue, isečak peraja je uzorkovan sa svake ribe i PCR-RFLP (kontrolni region mitohondrijalne DNK, laktat dehidrogenaza i somatolaktin geni), kao i analiza mikrosatelitnih markeri (BFRO002, OMM1064, Ssa408uos, SsoSL417, SsoSL438) su bili korišćeni da bi se razlikovale Dunavska i Atlanska linija potočne pastrmke. Na osnovu genetičke analize mitohondrijalne DNK divljih populacija, udeo Dunavskog haplotipa je nizak (< 10 %), sa izuzetkom potoka Apátkúti u planinama Visegrádi, gde je nađena relativno visok udeo Dunavskog haplotipa (34%). 401 analizirani primerak matičnog jata farme je skoro u potpunosti Atlanski haplotip, što ukazuje na efekat osnivača. Iako su kasnije prikupljeni primerci iz obližnjeg potoka i pridodati matičnom jatu, njihov broj je bio ograničen jer su uglavnom svi bili mužjaci. Budući da je jedino matično jato u Mađarskoj, ribe sa ove farme se koriste za poribljavanje od strane ribolovaca, što može dovesti do značajnog uticaja na prirodne populacije. Na osnovu analize nuklearnih markera sve populacije su veoma heterogene. Veliki udeo (60-80%) Atlanskih alela primećen za ove markere na svim lokacijama gde je obavljano uzorkovanje ukazuje na efekat intenzivnog poribljavanja mađarskih salmonidnih regiona. Analize mikrosatelitskih markera su ukazale na visoku heterozigotnost i Hardy-Weinberg-ovu ravnotežu svih populacija