Тhe Concordat with the Kingdom of Serbia and projects of concordats with the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes and with the Kingdom of Yugoslavia - legal-historical aspects of church-state relations

Разумевање правно-историјских аспеката конкордата између Свете Столице и Краљевине Србије из 1914. године, као и пројеката конкордата између Свете Столице и Краљевине СХС из 1925. године, односно између Свете Столице и Краљевине Југославије из 1935. године, захтева сагледавање контекста националне правне традиције Србије, односно заједничке државе Срба, Хрвата, и Словенаца, као и упоредног контекста. Притом је неопходно анализом обухватити традицију правног положаја Православне цркве у тим државама. Требало би, такође, имати у виду да су правне гаранције верске слободе и однос државе и цркве представљале области права које су кроз историју највероватније у највећој мери биле под најнепосреднијим утицајем теолошких, верских и идеолошких уверења, а најдаље од прагматичних потреба регулације друштвених односа. Због тога је доктринарни контекст неопходан за разумевање предметних аспеката.Understanding legal-historical aspects of the concordat between the Holy See and the Kingdom of Serbia of 1914, as well as of the projects of concordats between the Holy See and the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes of 1925, and the Kingdom of Yugoslavia of 1935, requires analysis of the context of the national legal tradition of Serbia, as well as of the common state of Serbs, Croats and Slovenes, as well as of the comparative context. The analysis needs to encompass the tradition of the legal status of the Serbian Orthodox Church in the subject states. One should also need to consider the fact that legal guarantees of the religious freedom and church-state relations were the area of law that was probably most influenced, in the historical perspective, by theological, religious and ideologoical beliefs and convictions, and were thus at the greatest distance from pragmatic needs of social regulation. That is the reason why taking account the doctrinary context is necessary as well for the subject endeavor

Тhe Concordat with the Kingdom of Serbia and projects of concordats with the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes and with the Kingdom of Yugoslavia - legal-historical aspects of church-state relations

Разумевање правно-историјских аспеката конкордата између Свете Столице и Краљевине Србије из 1914. године, као и пројеката конкордата између Свете Столице и Краљевине СХС из 1925. године, односно између Свете Столице и Краљевине Југославије из 1935. године, захтева сагледавање контекста националне правне традиције Србије, односно заједничке државе Срба, Хрвата, и Словенаца, као и упоредног контекста. Притом је неопходно анализом обухватити традицију правног положаја Православне цркве у тим државама. Требало би, такође, имати у виду да су правне гаранције верске слободе и однос државе и цркве представљале области права које су кроз историју највероватније у највећој мери биле под најнепосреднијим утицајем теолошких, верских и идеолошких уверења, а најдаље од прагматичних потреба регулације друштвених односа. Због тога је доктринарни контекст неопходан за разумевање предметних аспеката.Understanding legal-historical aspects of the concordat between the Holy See and the Kingdom of Serbia of 1914, as well as of the projects of concordats between the Holy See and the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes of 1925, and the Kingdom of Yugoslavia of 1935, requires analysis of the context of the national legal tradition of Serbia, as well as of the common state of Serbs, Croats and Slovenes, as well as of the comparative context. The analysis needs to encompass the tradition of the legal status of the Serbian Orthodox Church in the subject states. One should also need to consider the fact that legal guarantees of the religious freedom and church-state relations were the area of law that was probably most influenced, in the historical perspective, by theological, religious and ideologoical beliefs and convictions, and were thus at the greatest distance from pragmatic needs of social regulation. That is the reason why taking account the doctrinary context is necessary as well for the subject endeavor

Тhe Concordat with the Kingdom of Serbia and projects of concordats with the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes and with the Kingdom of Yugoslavia - legal-historical aspects of church-state relations

Разумевање правно-историјских аспеката конкордата између Свете Столице и Краљевине Србије из 1914. године, као и пројеката конкордата између Свете Столице и Краљевине СХС из 1925. године, односно између Свете Столице и Краљевине Југославије из 1935. године, захтева сагледавање контекста националне правне традиције Србије, односно заједничке државе Срба, Хрвата, и Словенаца, као и упоредног контекста. Притом је неопходно анализом обухватити традицију правног положаја Православне цркве у тим државама. Требало би, такође, имати у виду да су правне гаранције верске слободе и однос државе и цркве представљале области права које су кроз историју највероватније у највећој мери биле под најнепосреднијим утицајем теолошких, верских и идеолошких уверења, а најдаље од прагматичних потреба регулације друштвених односа. Због тога је доктринарни контекст неопходан за разумевање предметних аспеката.Understanding legal-historical aspects of the concordat between the Holy See and the Kingdom of Serbia of 1914, as well as of the projects of concordats between the Holy See and the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes of 1925, and the Kingdom of Yugoslavia of 1935, requires analysis of the context of the national legal tradition of Serbia, as well as of the common state of Serbs, Croats and Slovenes, as well as of the comparative context. The analysis needs to encompass the tradition of the legal status of the Serbian Orthodox Church in the subject states. One should also need to consider the fact that legal guarantees of the religious freedom and church-state relations were the area of law that was probably most influenced, in the historical perspective, by theological, religious and ideologoical beliefs and convictions, and were thus at the greatest distance from pragmatic needs of social regulation. That is the reason why taking account the doctrinary context is necessary as well for the subject endeavor