Legal inheritance in the domain of ideal and real

This paper discusses customary and legislative practices and their interrelationship in the contemporary time. Furthermore, the paper will accentuate the relationship of ideal patterns in the legislative and customary practices, in regards toward the real behavior. By doing so, the paper will reveal the possible consequences streaming from attempts to apply the ideal patterns of the customary domain in the juridical practice

Group identities in the Central Balkan Late Neolithic

The final period of Neolithic Vinča culture, which occupied wide areas in the Balkans, is characterised by large settlements, which were built, judging by the most recent investigations, according to premeditated plan. What was their purpose? Were they autonomous or part of some wider communities? How large was the territory within which people of that time defined themselves as ‘we’ and where did communities of ‘others’ begin? The objective of this work is to indicate the possibilities for studying the complexity of group identities in the Late Vinča societies. We take as a starting point the micro-region of Drenski Vis in north-western Serbia, where five Late Vinča settlements have been discovered.Za končno obdobje neolitske kulture Vinča, ki je bila razširjena na širšem območju Balkana, so značilne velike naselbine, ki so bile, glede na najnovejše raziskave, načrtno zgrajene. Kakšen je bil njihov namen? So bile neodvisne ali del širših skupnosti? Znotraj kako velikega ozemlja so se takratni ljudje opredeljevali kot ‘mi’ in kje so se začele skupnosti ‘drugih’? V tej raziskavi želimo pokazati možnosti raziskovanj kompleksnih identitet skupnosti v pozno-vinčanskih družbah. Kot izhodišče služi področje Drenski Vis v severozahodni Srbiji, kjer je bilo odkritih pet pozno-vinčanskih naselbin

Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens

The year 2017 marked the 70th anniversary of the founding of the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts. Among many successful celebratory activities organized throughout the year, the roundtable titled Art practices and urban promenades: Belgrade's KnezMihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athensstands out. The roundtable was held on October 6th 2017 at the Institute of Ethnography SASA, its organization a cooperative effort between the Institute and the Laboratory for Folklore and Social Anthropology, of the Department of History and Ethnology of the Democritus University of Thrace (the Republic of Greece), respectively. The aim of the roundtable was to present the results of the international research project “Art practices and urban promenades (pedestrian zones).Art Practices and Urban Promenades: Belgrade's Knez Mihailova Street vs. Dionysius the Areopagite Promenade in Athens. Roundtable Held at the Institute of Ethnography SAS

The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society

In this paper, we analyze the celebration of children's birthdays, the extremely widespread and significant form of social and/or cultural practice in Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. This type of social practice, the base of which is the family, was imported from Central and Western Europe to Belgrade between the First World War and the Second World War. The celebration of children’s birthdays achieved its full affirmation in the second half of the 20th century, when it became one of the most important family holidays in both urban and rural areas. It manifested concurrence with the characteristics of the consumer society even in the time of the socialist period, and in particular it fully coincided with the predominant ideal of the consumer society when the post-socialist Serbian society took a neoliberal political course. Despite some changes that mainly relate to the place and way of celebration, the very essence of this social practice has not been drastically changed. In this paper, we are trying to consider the role of birthday celebrations in Belgrade in the context of current economic, social and cultural circumstances

Late Vinča culture settlement at Crkvine in Stubline: Household organization and urbanization in the Late Vinča culture period

Poznovinčansko naselje na lokalitetu Crkvine nalazi se oko 40 km jugozapadno od Beograda (Srbija), u blizini sela Stubline, opština Obrenovac. Situirano je na blagom uzvišenju, sa severa i juga omeđenom potocima koji se spajaju ispod njegovog jugoistočnog kraja, i zauzima površinu od oko 16 ha (sl. 1). Tokom 2007. i 2008. godine obavljena su geomagnetna istraživa na površini od 32400 m2 (25% ukupne površine poznovinčanskog naselja), na samoj zapadnoj periferiji naselja. Analiza dobijenih rezultati ukazuje na postojanje oko 100 kuća izgrađenih u redovima oko većih praznih površina, a konstatovani su i rovovi koji su sa severne i južne strane okruživali naselje (sl. 3). U jesen 2008. godine Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Muzej grada Beograda, preduzeli su arheološka iskopavanja sa ciljem provere značenja određenih vrednosti geomagnetnih anomalija. Sonda 06/2008, dimenzija 8 h 1 m postavljena je na mestu gde je geomagnetnom prospekcijom konstatovana anomalija čije vrednosti su iznosile 10 nT. Iskopom vršenim samo do površine obrušenog zidnog lepa konstatovano je postojanje objekta (kuća 2/2008) koji nije goreo visokim intenzitetom. U sondi 05/2008, 9 h 9 m, pozicioniranoj iznad anomalije sa vrednostima između 10 nT i 25 nT, otkriven je stambeni objekat (kuća 1/2008), čija je osnova bila skoro u celosti očuvana. Orijentacija istraženog objekta, sever-severoistok - jugjugoistok (sl. 4), podudara se sa orijentacijama većine ostalih objekata konstatovanih geomagnetnim snimanjem. Sam način gradnje, kao i prostorna organizacija kuće, u okvirima su očekivanog za ovaj period. Ukupna istražena dužina kuće iznosi 9.15 m, dok širina varira između 4.70 i 4.85 m (sl. 5). Osim pokretnih nalaza uobičajenih za ovaj period (Vinča D) pronađeni si i fiksini delovi pokućstva: peć sa kaltotom u severoistočnom uglu kuće (sl. 8) i podnica uništene peći u jugozapadnom delu, koje takođe pripadaju uobičajenim nalazima Novinu donose konstrukcija žrvnja, izgrađenog od gline u obliku korita sa izdignutom platformom na sredini na čijem vrhu je bio utisnut ravan kamen (sl. 14) i glineni recipijent (žrtvenik?) koji je otkriven u severozapadnom uglu kuće, pored koga su se nalazili 'pogača' od gline prečnika 20 cm, posuda sa izlivnikom i tzv. 'omfalos' (sl. 12 i 15). Posebno treba istaći nalaz kompozicije od ukupno 46 figurina (38 pronađenih ispred samog otvora peći, kraj njenog jugozapadnog ugla, i još osam identičnih u neposrednoj blizini), kao i njima pripadajućih 11 minijaturnih modela alatki od gline (sl. 10 i 11). Ovaj izuzetni nalaz ukazuje barem na dve stvari: transponovanje određenog sistema razmišljanja ili verovanja, sa nivoa zajednice na nivo kultne radnje ili igre, prethodio je izradi kompozicije; postojanje 45 oblikom identičnih figurina i jedne veće i razuđenije (nalazila se u sredini grupe od 9 manjih figurina) ukazuje na mogućnost postojanja jasne hijerarhije u zajednici ili religijskom sistemu. Dosadašnja geomagnetna istraživanja dozvoljavaju pretpostavku o izvesnoj urbanizaciji ovoga naselja. Na ovome lokalitetu uočeno je da postoji više grupa kuća koje su skoncentrisane oko većih slobodnih površina (trgova?). Evidentno ponavljanje ovakvih struktura ukazuje na jasno planiranje, koje može, ali i ne mora, da bude uslovljeno određenim socijalnim faktorima. Upravo te slobodne površine možda ukazuju i na postojanje prostora na kojima su mogle biti obavljane neke zajedničke aktivnosti (profanog ili sakralnog karaktera), ali i koje su mogle služiti kao mesta svakodnevnog okupljanja, budući da je prostor između samih kuća isuviše mali. Na rastojanju od 15 km od poznovinčanskog naselja Crkvine kod Stublina nalazi se još 10 lokaliteta sa poznovinčanskim horizontom kao poslednjom fazom življenja na njima (sl. 17). Stepen njihove istraženosti ne dozvoljava precizno hronološko opredeljenje prekida življenja na svim lokalitetima, ali je neosporno da se na više njih u određenim periodima istovremeno živelo. Imajući u vidu dosadašnja razmatranja o gustini naseljenosti u vreme poznog neolita, prisustvo više velikih naselja u međurečju Save, Tamnave i Kolubare, na relativno maloj površini, otvara i niz pitanja o ustrojstvu koje je omogućavalo njihovu koegzistenciju.The site Crkvine is situated in the vicinity of the village Stubline in the borough of Obrenovac around 40 km to the southwest of Belgrade (Serbia). In the first section of this work we present the comprehensive report about the investigations carried out so far. The geomagnetic prospection undertaken from 2006 to 2008 covered an area of 32,400 square meters and the obtained results indicate the existence of around 100 houses built in rows around the rather large open areas as well as the trenches surrounding the settlement. The investigations of the house 1/2008 dating from the Vinča culture D-2 period yielded in addition to the data concerning its interior organization also a unique find of the group of 46 figurines with 11 models of miniature tools. In the second section of this work we discuss the prospects, which future investigations of this site and its environment could provide concerning the study of the social organization in the very end of the Vinča culture

Malformation of eye pupil in nose-horned viper (Vipera ammodytes) from a wild population

Herpetology Notes (2017), 10: 229-23

Antique settlements, fortifications and communications in Souteast Lower Pannonia

Проучавање насеља, комуникација и фортификација у југоисточном делу провинције Доње Паноније (касније Друге Паноније) најпре је подразумевало прикупљање и систематизовање грађе о свим познатим римским локалитетима на изучаваноме простору. Најобимнији део рада, детаљан каталог локалитета, њих укупно 605, дат је у поглављу Каталог римских локалитета у југоисточном делу Доње Паноније. То поглавље се физички налази на крају рада, а за сваки локалитет су дате детаљне информације: врста, положај, опис, датовање и литература. Сви локалитети су картирани и њихови редни бројеви одговарају бројевима на приложеним картама. Крајњи циљ рада је покушај сагледавања динамике запоседања простора у периоду римске доминације, његове намене као и међусобног односа насеља, фортификација и комуникација у простору и времену. У уводним разматрањима образложени су територијални и хронолошки оквири рада, који обухватају простор савремених области Срема, Мачве, Поцерине, Посавине и Семберије, у периоду од доласка Рима на наш простор до 380. године. Посебна пажња поклоњена је проблематици агера колонија Сирмијума и Басијане, као и граница југоисточног дела провинције Доње Паноније. У оквиру поглавља Насеља у југоситочном делу Доње Паноније детаљно је обрађен методолошки проблем класификације насеља, ради формирања критеријума који су у овоме раду коришћени. Насеља су разматрана по периодима, од I до IV века, и за свако од четири столећа посебно су обрађени следећи аспетки: положаји насеља, величине насеља, рурална насеља (уз сагледавање њихове дистрибуције у простору) и урбана насеља. Као посебна група обрађена су насеља која се налазе уз војна утврђења. На крају овога поглавља налази се и детаљна дискусија о свим аспектима везаним за насеља, са посебним акцентом на њиховој просторној дистрибуцији и њиховим међусобним односима. Фортификације у југоисточном делу Доње Паноније су, у оквиру поглавља које се односи на њих, подељене у три подкатегорије: систем утврђења на дунавском лимесу, утврђења у залеђу лимеса и мањи фортификациони објекти у залеђу лимеса. У оквиру сваке од ових категорија појединачно су обрађени сви фортификациони објекти који им припадају. Дискусијом у том поглављу обухваћена су разматрања о хронолошкој и просторној дистрибуцији утврђења. У поглављу о путевима и комуникацијама обрађени су копнени и пловни путеви. Посебно су разматрани копнени путеви познати из античких итинерара и они познати само на основу археолошких истраживања. Разматрања пловних путева обухватила су сагледавање могућности пловидбе главним рекама, мањим водотоковима и каналима. У оквиру дискусије, поред идентификовања одређених нових питања везаних за комуникационе правце, указано је и на аспекте којима је до сада придавано мање пажње, попут датовања и економске исплативости одређених путних праваца. У завршним разматрањима исказан је обједињен став на основу закључака изнетих у дискусијама претходна три поглавља о насељима, комуникацијама и фортификацијама, њиховој хронолошкој и просторној стратификацији и међусобним односима те три врсте археолошких локалитета. Такође је указано и на методолошке недостатке у досадашњем приступу теренским истраживањима, који су резултирали незадовољавајућим квалитетом података. Обављено је и поређење анализе података добијених на основу археолошког записа на терену, са подацима познатим из извора и епиграфске грађе. На тај начин уочене су извесне правилности у обрасцима ширења руралних насеља, хронолошки је прецизније дефинисано неколико периода током којих је долазило да знатнијег повећања броја насеља, а претпостављени су и могући разлози тих процеса. Констатовано је и да се нека историјска дешавања могу довести у везу са одређеним појавама у археолошком запису. Међутим, идентификована су и извесна неподударања са историографским подацима, првенствено оним који сведоче о интензитету живљења у одређеним периодима, што се може протумачити и као последица недовољне или неадекватне истражености разматраног простора. На крају је указано на препознате могућности за даља истраживања, уз навођење више конкретних истраживачких проблема уочених током израде овога рада, које је могуће разрешити само циљаним и добро планираним теренским истраживањима

Multilocus structure of the smooth newt (Triturus vulgaris, Caudata) natural populations

International audienc