Common areas in development of multi-family housing

Период 20. века одликују већи број друштвених промена, развој индустрије, као и промена у структури породице. Поред тога, један од великих покретача потребе за новим стамбеним простором је велико ратно разарање на територији Европе у току Другог светска рата. Знатан недостатак стамбеног простора је довео до масовне изградње. У раду су идентификована три различита периода у развоју вишепородичног становања на основу промена током 20. века. Први период представља време након Првог светског рата и од двадесетих до тридесетих година прошлог века, други период обележен је развојем индустрије у становању око и након Другог светског рата, од тридесетих до педесетих година, и трећи период обележавају промене које наступају у времену од педесетих до осамдесетих година прошлог века. Сваки временски период одликује напредак или еволуирање, како проблема који мотивишу развој вишепородичног становања, тако и иновативних решења у пројектовању. Услед јаснијег сагледавања промена одабрана су три примера изведених објеката , по један из сваког периода. Сваки пример је у одређеном својству експериментална архитектура и све примере издвајају специфични концепти у приступу пројектовању у том периоду, посебно заједничких садржаја у објекту. Рад, кроз одабране примере вишепородичног становања, сагледава просторну манифестацију друштвених и других промена. Фокус анализе у одабраним примерима представљају заједнички простори, док простор стана није предмет детаљније анализе. Сваки од три периода одликују висока иновативност и показатељ да вишепородично становање може на различите начине да одговори на захтеве и идеје у различитим периодима. Кључне речи: 20. век, експериментална архитектура, промене стамбеног простора, Наркомфин зграда, Стамбени блок у Марсеју, Валден 7The period of the 20th century is characterized by a large number of social changes, the development of industry, as well as changes in the structure of the traditional family. In addition, one of the major drivers of the need for new housing is the wartime destruction in Europe during two world wars. Significant housing shortage resulted in Mass housing development. This paper recognizes three different periods of development of multi-family housing, as a result of different changes during the 20th century. The first period represents the period after the First world war from the 1920s to the 1930s, the second period features industry involvement in housing around and after the Second world war from the 1930s to the 1950s and the third period centers around changes in spatial and cultural sphere of housing from the 1950s to the 1980s. Each time period is characterized by the progress or evolution of both problems that motivate the development of multi-family housing and innovative solutions for multi-family housing. Paper analyses three examples of built buildings from each time period. Each example is in a certain way an experimental architecture from its time and is distinguished by specific qualities and aspirations especially in the design of common areas of these buildings. The paper through selected examples of multi-family housing researches spatial manifestation of social and other changes. The focus of the analysis of the chosen buildings is on common areas, while the space of the dwelling is not subject to detail analysis. Each of the three periods is characterized by high innovation and an indication that multi-family housing can respond to requests and manifest new different ideas

Kako smo izgubili zajednicu kroz gubitak zajedničkih prostora?

Architecture is dynamically changing with economic, social, and cultural shifts. The change is more frequent and dynamic and in the past 100 years, with architecture seen as a tool to minimize the economy and housing shortage crisis after both World wars and soon after become part of new futuristic concepts in the 1960s. Architecture is a strong element in connecting people or separating them. Living concepts, especially in the second half of the 20th century, tended to adequately respond to the change of family over time through new ideas in the housing. From the extended family with more generations under one roof to basic family (parents + children) and individuals - the primary community directly depends on the neighbors, especially in the form of housing that developed during the 20th century - multi-family housing. Residents joining building community directly depends on activities they perform together, whereby group activities are positioned in common areas of the building. However, at the end of the 20th and the beginning of the 21st century, there is a significant degradation of common areas. The whole act of collectivity is reduced to necessity and the apartment becomes again a capsule for the user. In Serbia, at the end of the 20th century, common areas of the building are neglected and repurposed and users have lost part of their housing and the quality of the community. There is a need for common ground, a base space, where people in one building can build their community and relationships. It turns out that today’s community in building gathers only when they have a common problem. An important question is how to stimulate the user to use and care about something other than his dwelling

Analysis of view of stakeholders on temporary accommodation after disasters in Serbia

Natural disasters are increasingly causing damage or devastation of the settlements. In recent years, the number and intensity of natural hazards in Serbia has increased. As a result, there is a growing need for temporary accommodation of the vulnerable population. The paper through the survey, conducted in the period from April to June 2017, examines the characteristics of the housing in which the surveyed population currently live and their view regarding the temporary accommodation. The first survey (60 surveyed residents from the territory of Serbia) deals with the population who were in temporary accommodation and potentially vulnerable population which were not. Simultaneously paper conducted a survey of representatives of 11 organizations involved in the issue of temporary accommodation (NGOs, humanitarian and development organizations and academic institutions). The analysis of the results of the conducted surveys shows the differences in the current accommodation in which the population live and the one in which they would like to be or they were after disaster. Discussion of the obtained results highlights the importance of the spatial elements such as window surfaces, living area, existence of additional spaces etc. The result of this paper is to determine the opinions and desires of the vulnerable population and to set directions and recommendations for future research. The quality of temporary housing can contribute to the normalization of life activities that result in improved social and housing conditions and a sense of belonging to the community, not marginalization and social exclusion

Analiza stavova interesnih grupa o privremenom smeštaju nakon katastrofa na prostoru Srbije

Natural disasters are increasingly causing damage or devastation of the settlements. In recent years, the number and intensity of natural hazards in Serbia has increased. As a result, there is a growing need for temporary accommodation of the vulnerable population. The paper through the survey, conducted in the period from April to June 2017, examines the characteristics of the housing in which the surveyed population currently live and their view regarding the temporary accommodation. The first survey (60 surveyed residents from the territory of Serbia) deals with the population who were in temporary accommodation and potentially vulnerable population which were not. Simultaneously paper conducted a survey of representatives of 11 organizations involved in the issue of temporary accommodation (NGOs, humanitarian and development organizations and academic institutions). The analysis of the results of the conducted surveys shows the differences in the current accommodation in which the population live and the one in which they would like to be or they were after disaster. Discussion of the obtained results highlights the importance of the spatial elements such as window surfaces, living area, existence of additional spaces etc. The result of this paper is to determine the opinions and desires of the vulnerable population and to set directions and recommendations for future research. The quality of temporary housing can contribute to the normalization of life activities that result in improved social and housing conditions and a sense of belonging to the community, not marginalization and social exclusion.Prirodne katastrofe su sve češće uzročnici oštećenja ili devastiranja naselja. Na prostoru Srbije se u poslednje vreme povećava broj i razornost prirodnih hazarda. Zbog toga raste potreba za privremenim smeštajem ugroženog stanovništva. Rad putem ankete, realizovane u periodu od aprila do juna 2017. god., ispituje karakteristike stambenog prostora u kojem ispitanici trenutno žive i njihove stavove u vezi sa privremenim smeštajem. Prva anketa (uzorak od 60 ispitanika sa teritorije Srbije) bavi se stanovništvom koje je bilo u privremenom smeštaju i potencijalno ugroženim stanovništvom koje do sada nije bilo. Paralelno sa ovim istraživanjem, sprovedeno je anketiranje predstavnika 11 organizacija uključenih u pitanje privremenog smeštaja (NVO, humanitarne i razvojne organizacije i akademske instutucije). Analiza rezultata sprovedenih anketa pokazuje razlike u trenutnom smeštaju u kojem stanovništvo živi i onom u kojem bi želelo da bude ili je bilo u slučaju katastrofa. Diskusija dobijenih rezultata ističe značaj elemenata uređenja kao što su prozorske površine, veličina prostora, postojanje predbašti i dr. Rezultat ovog rada predstavlja determinisanje stavova i želja ugroženog stanovništva i pravce i preporuke za buduće istraživanje. Kvalitet privremenog stanovanja može doprineti normalizaciji životnih aktivnosti koje kao rezultat imaju poboljšanje društvenog i stambenog položaja i osećaj pripadanja zajednici, a ne marginalizaciji i socijalnoj isključenosti

Differentiating the usability of open common spaces in multifamily housing

Отворен простор је значајна тема у развоју града и могућности социјализације корисника. Ти простори на примеру блоковских структура, а посебно отвореног блока, су веома запажен део вишепородичног становања нарочито у периоду након 1960их година у Србији. Рад испитује могућу поделу унутар појединачних одабраних отворених заједничких простора. Сагледава се могућа систематизацију која обухвата градацију коришћења делова тих простора, те да сваки сегмент простора у оквиру блока није идентично атрактиван нити једнако оптерећен корисницима. Простор се кроз анализу мапира у зависности од више параметара који се проистичу из типологије објеката вишепородичног становања (уређење и намена у приземљу, позиција и број улаза и сл.), позиције главних пешачких комуникација, саобраћајног решења, уређених игралишта и др. Отворени заједнички простор се може аналитички поделити на различите сегменте који су међузависни и хијерархијски одређени. Предложена хипотеза рада је да је коришћење и обликовање отвореног заједничког простора у оквиру вишепородичног становања директно везано за типологију стамбених склопова, постојање или непостојање урбаног мобилијара, важност других фокусних тачака у оквиру простора које корисник најчешће користи (паркинг, продавница и др). С тим у вези рад анализира два примера отворених заједничких простора вишепородичног становања на примеру два стамбена блока у Београду и Нишу, који служе као полигон за испитивање потенцијалне диференцијације простора. Спроведеним истраживањем уочавају се могућности искоришћења простора. Циљ рада је да се мапирањем ових зона јасно уочи шаблон коришћења и створи основ за истраживање будућих сценарија коришћења тих простора, уз унапређење комфора. Тиме се отвара могућност за даље интеревенције и прилагођавање простора новим потребама.Public space is a significant topic in the development of the city and the opportunity as a means of socialization of users. These spaces, on the example of block structures, and especially the open block, is a very noticeable part of multi-family housing, especially in the period after the 1960s in Serbia. This paper examines the possible division within the selected open common spaces. These spaces can be systematized, which includes the gradation of the use of different parts of these spaces, and that each segment of space within the block is not identically attractive or equally crowded by users. Such space is mapped through analysis depending on several parameters that include the typology of multi-family housing (functions of the ground floor, position, and number of entrances, etc.), the position of the main pedestrian communications, traffic solutions inside the block, furnished playgrounds, etc. An open common space can be analytically divided into different segments that are interdependent and hierarchically determined. The proposed hypothesis is that the use and design of open common space within multi-family housing is directly related to the typology of housing units, the existence or non-existence of urban furniture, the importance of other focal points within the space most often used (parking, shop, etc.). In this regard, the paper analyzes two examples of open common spaces of multi-family housing on the example of two residential blocks in Belgrade and Niš, which serve as a testing ground for examining the potential differentiation of space. This paper aims to see the pattern of use by mapping these zones and create a base for enabling new scenarios of future uses, providing sufficient comfort. Paper intends to create a framework for further interventions and adapting the space for new uses.Уредници: Александар Јевтић, Борко Драшкови

Урбанистички пројекат за реконструкцију насипа река Колубаре и Тамнаве и моста на путу Београд – Обреновац, у градској општини Обреновац и општини Уб

The urban project defines the planning basis for determining the public interest, new parcels and issuing location conditions for the reconstruction in terms of the protection of Obrenovac from the high waters of Kolubara and Tamnava. The high water regime of the Kolubara River is naturally unfavorable, and the frequency and magnitude of flood damage in the Kolubara River Basin (the particular size and destructive energy of the flood wave from May 2014) indicate a necessary measures for protection of high water levels. The urban project determines the regulation and defines new parcels in the public use area - part of the water areas, including the rules of construction, i.e. reconstruction for the water area.Урбанистички пројекат дефинише плански основ за утврђивање јавног интереса, парцелацију и издавање локацијских услова за реконструкцију објеката за потребе заштите Обреновца од великих вода Колубаре и Тамнаве. Режим великих вода реке Колубаре природно је неповољан, а учесталост и величина штета од поплава у сливу реке Колубаре (посебно величина и разорна енергија поплавног таласа из маја 2014. године) указују да је неопходно унапредити заштиту од великих вода. Урбанистичким пројектом утврђује се регулација и даје предлог парцелације површина јавне намене – дела водног земљишта, као и правила градње, односно реконструкције за водно земљиште у обухвату пројекта

Safety standards of educational institutions − Case study of the High school in Belgrade

Based on the previously adopted strategies and laws on international and national, Serbia is approaching to the implementation of standards on the risk reduction and control of the climate change on the acceptable level. The cities could be considered place with strong vulnerability, so the special attention must be provided in ensuring the resiliency of social infrastructure. Educational institutions are part of the secondary level of social protection in cities whose operation is necessary in terms of natural disasters. The paper will present the methodology in the area of risk management and assessment of educational institutions on the case study of High school in Belgrade and answer the questions - how the functionality of the facility can be obtained/improved, based on the improvement of the safety standards and how the standards could incorporate parameters that could be recognizable in the existing building overview and use

Спровођење савремених инструмената планирања урбаног развоја у регенерацији јавног простора

Јавни простор у граду садржи просторну, али и друштвену компоненту. Док регенерација јавног простора може да буде катализатор урбаног развоја, квалитет јавног простра представља значајан индикатор квалитета живота. Уређеност јавног простора утиче и на развијање свести о граду као заједничком добру. Један од кључних аспеката развоја јавног простора почива на принципима доброг управљања, уз задовољавање сета просторних и друштвених критеријума. У међународним оквирима се указује на потребу за учешћем спектра друштвених актера у планирању јавног простора, као његове значајне дијалошке компоненте. Савремене тенденције указују на потребу за ширењем поља деловања праксе урбаног развоја, где се мења и традиционална улога управе у регенерацији и одржавању јавних простора. Овај рад пружа увид у глобални и ЕУ оквир за планирања урбаног развоја. Након тога, рад указује на постојеће стање јавног простора у Србији. Затим, анализира се улога постојећих инструмената урбаног развоја у Србији, при чему је посебан фокус на стратешком аспекту урбаног развоја (национална стратегија) и употреби савремених паметних и инклузивних решења у регенерацији јавног простора.Уредници: Александар Јевтић, Борко Драшкови

Safety standards of educational institutions − Case study of the High school in Belgrade

Based on the previously adopted strategies and laws on international and national, Serbia is approaching to the implementation of standards on the risk reduction and control of the climate change on the acceptable level. The cities could be considered place with strong vulnerability, so the special attention must be provided in ensuring the resiliency of social infrastructure. Educational institutions are part of the secondary level of social protection in cities whose operation is necessary in terms of natural disasters. The paper will present the methodology in the area of risk management and assessment of educational institutions on the case study of High school in Belgrade and answer the questions - how the functionality of the facility can be obtained/improved, based on the improvement of the safety standards and how the standards could incorporate parameters that could be recognizable in the existing building overview and use

Спровођење савремених инструмената планирања урбаног развоја у регенерацији јавног простора

Јавни простор у граду садржи просторну, али и друштвену компоненту. Док регенерација јавног простора може да буде катализатор урбаног развоја, квалитет јавног простра представља значајан индикатор квалитета живота. Уређеност јавног простора утиче и на развијање свести о граду као заједничком добру. Један од кључних аспеката развоја јавног простора почива на принципима доброг управљања, уз задовољавање сета просторних и друштвених критеријума. У међународним оквирима се указује на потребу за учешћем спектра друштвених актера у планирању јавног простора, као његове значајне дијалошке компоненте. Савремене тенденције указују на потребу за ширењем поља деловања праксе урбаног развоја, где се мења и традиционална улога управе у регенерацији и одржавању јавних простора. Овај рад пружа увид у глобални и ЕУ оквир за планирања урбаног развоја. Након тога, рад указује на постојеће стање јавног простора у Србији. Затим, анализира се улога постојећих инструмената урбаног развоја у Србији, при чему је посебан фокус на стратешком аспекту урбаног развоја (национална стратегија) и употреби савремених паметних и инклузивних решења у регенерацији јавног простора.Уредници: Александар Јевтић, Борко Драшкови