A combination of N-acetyl cysteine and propolis attenuates oxidative-inflammatory parameters during COPD exacerbation

– OBJECTIVE: The aim of this study was to determine any differences in ox- idative stress and inflammation parameters in COPD patients treated with either N-acetyl cys- teine (NAC) alone or with NAC in combination with propolis (NACP). PATIENTS AND METHODS: Forty COPD pa- tients in the exacerbation phase were enrolled into the study and were treated with either NAC (NAC group; n=20) or NACP (NACP group; n=20) twice daily for one month. Redox status was de - termined by measuring superoxide anion (O 2 .– ), advanced oxidation protein products (AOPP), total oxidative status (TOS), prooxidative-anti- oxidant balance (PAB), malondialdehyde (MDA), ischemia modified albumin (IMA) and sever- al other antioxidant markers: superoxide dis- mutase (SOD), paraoxonase 1 (PON1), total sulf- hydryl groups (SHG) and total antioxidant status (TAS). Interleukins 6, 8 and 17 were measured as markers of inflammatory status. RESULTS: Both groups had similar socio-de - mographic and clinical characteristics. Af- ter treatment significantly higher SHG [0.446 (0.395-0.516) vs. 0.292 (0.270-0.325), p<0.001] and significantly lower TOS – 50.6 [49.7-53.4 vs. 73.2 (50.9-84.6), p<0.05] – and IMA [0.650 (0.629-0.682) vs. 0.709 (0.667-0.756), p<0.05] – were found in the NACP group compared to the NAC group. Factorial analysis indicated a larger oxidative stress-inflammatory load in the NAC group after treatment. CONCLUSIONS: From an oxidative stress and inflammatory status perspective, treatment with NACP was more successful than with NAC. The inclusion of propolis into therapy for COPD patients, especially those in the exacerbation phase, could prove beneficial

The Comparative Analysis of the Impact of N-Acetyl-L-Cysteine and its Combination with Propolis on Quality-of-Life in Patients with Acute Bronchitis

Objectives: Evidence suggests that both N-Acetyl-L-cysteine (NAC) and NAC in combination with propolis (NAC-P) reduce symptoms of acute bronchitis and improve Health-Related Quality of Life (HRQoL). This study aimed to compare the impact of NAC and NAC-P therapy on acute bronchitis patients' quality of life. Design, setting, and subjects: A randomized, single-blind parallel-group study was achieved at Municipal Institute for Lung Diseases and Tuberculosis Medical Centre, Belgrade, Serbia. Patients with acute bronchitis were randomly assigned into two groups to receive NAC (200mg three times a day) or NAC-P (200mg+80mg three times a day) orally for a minimum of ten days. HRQoL of patients was measured twice (at two appointments) using the Leicester Cough Questionnaire (LCQ) and EQ-5D questionnaires. Results: The study included 42 patients in the NAC-P group and 43 in the NAC group. The correlation between the LCQ total score and Health State Values (HSV) was positive and statistically significant in the NAC-P and the NAC groups at the second appointment. The differences between values of EQ-5D scores were slightly higher (but not statistically significant) in the NAC-P group compared to the NAC group, indicating a more remarkable improvement of HRQoL using NAC-P. Conclusion: NAC-P and NAC may improve HRQoL in patients with acute bronchitis. EQ-5D scale values indicated that NAC-P might improve quality of life more than NAC. Our results may provide the basis for better decision-making by healthcare professionals when choosing the right therapy

Приказ мишјег моноклонског антитела у функцији алел специфичног антитела за FcγRIIA 166R

Monoklonsko antitelo proizvedeno u mišu, označeno kao Y7, napravljeno je protiv prirodnog IgM antitela, izolovanog iz osobe sa Valdenstromovom makroglobulinemijom i specifičnog za jednolančanu DNK. Y7 antitelo je tom prilikom detaljno okarakterisano i utvrđeno je da pripada podklasi IgG1 i da je specifično za Fab region prirodnog IgM molekula, čime je antitelo Y7 okarakterisano kao anti-idiotipsko antitelo.1 Nedavno smo metodom protočne citometrije otkrili da se Y7 antitelo vezuje za humane leukocite, konkretno za granulocite i monocite. Vezivanje za granulocite i monocite različitih ljudi je pokazalo individualne varijacije, te je pretpostavljeno da se radi o alel specifičnoj interakciji, preko Fcγ receptora. Da bi se potvrdila ova pretpostavka urađena je genotipizacija FcγR2A H166R polimorfizma, paralelno sa analizom protočnom citometrijom (n = 20) u dve vremenske tačke. Vezivanje Y7 bilo je istovetno u dve vremenske tačke i u potpunosti se podudaralo sa genetskom analizom, naime, potvrđeno je da je alelni polimorfizam u pitanju H166R, sa vezivanjem Y7 za R varijantu. Vezivanje je detektovano i kod heterozigotnih i homozigotnih osoba, dok kod H homozigotnih osoba nije bilo vezivanja. Specifičnost ka alelskoj varijanti je potvrđena Vestern blotom. Inhibicija vezivanja testirana je pomoću C-reaktivnog proteina, ali nije bilo moguće postići više od 20% inhibicije. Neke alelske varijante genetskih polimorfizama, gde spada i rs1801274 (H166R) polimorfizam FCGR2A gena, povezane su sa bržom progresijom zaraznih bolesti, a neke varijante se učestalije javljaju u autoimunskim obolenjima. Dodatna istraživanja pokazaće da li se interakcija Y7 za R varijantu može upotrebiti pri izvođenju funkcionalnih testova.Моноклонско антитело произведено у мишу, означено као Y7, направљено је против природног IgM антитела, изолованог из особе са Валденстромовом макроглобулинемијом и специфичног за једноланчану ДНК. Y7 антитело је том приликом детаљно окарактерисано и утврђено је да припада подкласи IgG1 и да је специфично за Fab регион природног IgM молекула, чиме је антитело Y7 окарактерисано као анти-идиотипско антитело.1 Недавно смо методом проточне цитометрије открили да се Y7 антитело везује за хумане леукоците, конкретно за гранулоците и моноците. Везивање за гранулоците и моноците различитих људи је показало индивидуалне варијације, те је претпостављено да се ради о алел специфичној интеракцији, преко Fcγ рецептора. Да би се потврдила ова претпоставка урађена је генотипизација FcγR2A H166R полиморфизма, паралелно са анализом проточном цитометријом (n = 20) у две временске тачке. Везивање Y7 било је истоветно у две временске тачке и у потпуности се подударало са генетском анализом, наиме, потврђено је да је алелни полиморфизам у питању H166R, са везивањем Y7 за R варијанту. Везивање је детектовано и код хетерозиготних и хомозиготних особа, док код H хомозиготних особа није било везивања. Специфичност ка алелској варијанти је потврђена Вестерн блотoм. Инхибиција везивања тестирана је помоћу Ц-реактивног протеина, али није било могуће постићи више од 20% инхибиције. Неке алелске варијанте генетских полиморфизама, где спада и rs1801274 (H166R) полиморфизам FCGR2A гена, повезане су са бржом прогресијом заразних болести, а неке варијанте се учесталије јављају у аутоимунским оболењима. Додатна истраживања показаће да ли се интеракција Y7 за R варијанту може употребити при извођењу функционалних тестова.Knjiga sažetaka: Treći Kongres biologa Srbije, Zlatibor, Srbija 21 - 25. 9. 2022