Perikardni izliv kao inicijalna prezentacija novodijagnostikovane primarne hipotiroze – prikaz slučaja

Uvod i cilj. Hipotiroza je često endokrinološko oboljenje, sa širokim spektrom kliničke prezentacije: od asimptomatske do multiorganske, koja prognostički može biti ozbiljna. Atipične prezentacije hipotiroze retko mogu biti i inicijalne, poput perikardnog izliva (PI). Prikazujemo bolesnika sa novodijagnostikovanom primarnom hipotirozom, prezentovanom simptomima i znacima srčane insuficijencije, sa ehokardiografski detektovanim PI. Metode. Bolesnik je obrađen klinički, elektrokardiografski, laboratorijski i ultrasonografski (štitasta žlezda i srce). Rezultati. Muškarac star 47 godina se javlja u hitnu internističku ambulantu zbog otoka nogu, lica i zamaranja, trajanja oko godinu dana. Anamnestički bez poznatih komorbiditeta. Objektivno se kod hipometaboličnog bolesnika sa JVP 1+, bez prisustva Bekove trijade, detektuju pretibijalni edemi, bez drugog patološkog nalaza po sistemima. TA 110/70 mmHg, P 56/min. EKG: sinusni ritam, frekvence oko 55/min, niže voltaže, bez ST i T promena. U laboratorijskim analizama beleže se blaga normocitna anemija, HLP 2b i povišene vrednosti CK i transaminaza. TFT ukazuju na autoimunsku primarnu hipotirozu (TSH 35, FT4 <1.93, Anti TPO 234). Ehokardiografski nalaz ukazuje na cirkularni PI, bez znakova preteće tamponade, dok ultrazvuk štitaste žlezde odgovara hroničnom tiroiditisu. Vrednosti tumorskih i sistemskih autoimunskih markera su bez odstupanja. Započinje se postepenom supstitucijom levotiroksinom. Kontrolna ehokardiografska studija (pet nedelja nakon inicijalne) ukazuje na smanjenje PI, dok se laboratorijski registruje pad nivoa TSH (6.35). Zaključak. PI je retka inicijalna prezentacija hipotiroze, koja ako se prepozna blagovremeno, sprečava razvoj ozbiljnog kardiovaskularnog morbiditeta. Potrebno je, posebno kod mlađih bolesnika, razmotriti postojanje pridruženih uzroka PI (SBVT, maligne i infektivne bolesti), koji se klinički mogu prezentovati mitigirano.KES2022 : 8. Kongres endokrinologa Srbije sa međunarodnim učešćem, Nov 30 - Dec 3, 2022, Beogra

Azot-monoksid- biomarker u dijagnostici tiroidnih nodusa

Definisanje malignog potencijala tiroidnih nodusa (TN) je najznačajnija odrednica u njihovoj evaluaciji. Primena imidžing metoda, kao i biohemijskih, citoloških i molekularno bioloških alata doprinosi razlikovanju benignih od malignih TN i tako delimično smanjuje broj nepotrebno tiroidektomsanih pacijenata. Jasno je da idealni biomarker ili metoda za definisanje prirode TN ne postoji, ali smo svedoci nastojanja kliničara da detektuju biomarker ili biomarkere koji bi samostalno ili u kombinaciji sa drugim alatima omogućili još kvalitetniju regrutaciju ispitanika kojima je tiroidektomija zaista potrebna. Studija Samardžića i aut. je analizirala biomarkere u ispirku bioptata TN i pokazala da nivo tiroglobulina u ispirku (TGw) pozitivno koreliše sa Bethesda kategorijom citološkog nalaza bioptata TN, dok nivo NOw pozitivno koreliše sa EU-TIRADS kategorijama. Tako se kod četvoro od petoro tiroidektomisanih ispitanika registrovala pripadnost EU-TIRADS kategorijama 4 i 5. Potencijal NOw i TGw kao pomoćnog alata za preciziranje prirode TN je nedvosmislen, te u budućim kliničkim studijama treba analizirati njihovu pojedinačnu i pridruženu prediktivnost u definisanju malignih TN na većoj populaciji ispitanika.7. Srpski kongres o štitastoj žlezdi : Finalni program i Zbornik sažetaka : Oktobar 13-14, 2022, Beogra