Class and social inequality in Ian Mcewan’s Atonement

Atonement, perhaps Ian McEwan’s best-known novel, is considered an epic of British postmodernist literature because it touches on a variety of contemporary topics. Although Atonement focuses primarily on themes such as love and repentance, it also deals with social class, status, and power, which are analysed in this paper. Furthermore, social stratification and inequality form the crux of this analysis. Using Max Weber’s theory of social stratification, and the characters as examples, this research considers how much social division truly exists in the novel, which serves as a mirror to British society. Moreover, various forms of social mobility are examined, as well as the solutions to those problems which are not only present in fiction, but also in reality. Ian McEwan’s Atonement talks about these issues and more, he sets problems and poses questions that challenge our lives’ perspectives, hence making it a unique literary gem

Zygotic embryos culture from apricot (Prunis armeniaca L.)

Obtaining in vitro regenerated plants from apricot (Prunis armeniaca L.) important for production of rootstocks of high quality trait varieties of apricot and for production of starting material for apricot which is disease free, especially from the virus sharka, which will further used for grafting and production of healthy plantlets. In this research are used embryos extracted from mature wild type apricot seeds (Prunis armeniaca L.) collected from natural populations and isolated trees in Eastern Macedonia. MS medium with addition of 1 mg/l BAP + 1 mg/l GA3, 1,6 mg/l BAP + 0,3 mg/l GA3 и 6 mg/l BAP + 1 mg/l GA3 for stimulation of shoots regeneration. From tested growth regulators in different combinations and concentrations only МЅ + 1 mg/l BAP + 1 mg/l GA3 gave positive results. Surprisingly, explants cultured on the rooting medium МЅ + 2 mg/l IBA resulted in generation of roots, callus, newly formed embryos and somatic embryoids

Uticaj društvene stratifikacije na kulturnu potrošnju

This paper examines theoretical perspectives, research approaches and research results about the relationship between social stratification and cultural consumption. Paper presents main representatives of three sociological discourses: those who believe that class divisions still exist and that thay had an influence on the social inequalities, especially in the domain of cultural consumption and tastes; authors and researchers who emphasize the impact of social stratification on the formation of cultural stratification, and the third group which consists of those who are advocates of cultural consumptions theories and individualization and cultural tastes which means that membership of a particular social class are not by any cultural influences.U radu se razmatraju teorijska stanovišta i istraživački pristupi i rezultati o vezi između društvene stratifikacije i kulturne potrošnje. Pred- stavljeni su glavni zastupnici tri sociološka diskursa: oni koji smatraju da klasne podele postoje i danas i da utiču na društvene nejednakosti posebno u domenu kulturne potrošnje i ukusa; oni autori i istraživači koji naglašavaju uticaj društvene stratifikacije na formiranje kulturne stratifikacije, ali ne prema klasnom, već prema statusnom položaju, i, treću grupu čine oni koji su zastupnici teorija o individualizaciji kulturne potrošnje i kulturnih ukusa što bi značilo da pripadnost određenoj društvenoj klasi ne utiče na kulturne izbore

The review of Serbian translation of the handbook On social stratification in the BRIC countries: Change and perspectives, Serbian state publisher of textbooks, Belgrade, 2014

Serbian State Publisher of Textbooks from Belgrade once more confirmed its dedication to the mission of contributing to increase the quality of education and development of science and culture in Serbia through publishing important contemporary educational texts of high quality. Just one year after the World Scientific Publishing Co. in Singapore published the English original (2013), they offered to the domestic social science community and general public the Serbian translation of the results of the pioneering comparative research of Social stratification in BRIC countries - Changes and Perspectives, which was published in 2014 by Serbian State Publisher of Textbooks. This path breaking compendium edited leading sociologists with up to date research findings from China (Li Peilin, Institute for sociology of the Chinese academy of social sciences, CASS, 2005), Russia (M.K. Gorshkov, Institute for sociology of the Russian academy of sciences, RAS, 2009), Brazil (Celi Scalon, Federal University in Rio de Janeiro, 2009) and India (K.L. Sharma, National university in Jaepur, 2010). Mentioned editors gathered teams of researchers in respective countries. Only K.L. Sharma, wrote alone nine thematic chapters on: social stratification changes; working class; peasants; entrepreneurs; middle class; income inequality; educational inequality; consumption and class consciousness and values, paying special attention to castes specific to Indian society

Statistical characteristics of sample in cluster randomized trials: systematic review

Увод: Рандомизоване контролисане студије у којима се рандомизација спроводи на нивоу кластера, где сви појединци у оквиру истог кластера бивају изложени истом третману, називају се кластер рандомизоване студије. Кластер рандомизоване студије су главно средство у процени ефективности интервенција у истраживањима везаним за здравствене службе. Јединице рандомизације у овим студијама су кластери, а јединице опсервације елементи кластера што разликује кластер рандомизоване студије од осталих типова рандомизованих студија, са свим аналитичким и практичним последицама. У поређењу са индивидуално рандомизованим студијама, кластер рандомизоване студије су сложенијег дизајна, захтевају више учесника за постизање адекватне статистичке снаге студије, и примену сложенијих метода анализе података. Приликом планирања кластер рандомизованих студија неопходно је приликом израчунавања величине узорка узети у обзир корелацију која постоји унутар кластера и применити адекватне технике рандомизације које ће обезбедити адекватан баланс који у овим студијама треба да постоји и на нивоу појединца и на нивоу кластера. Циљ: Циљеви овог истраживања били су: 1. Евалуација статистичких карактеристика узорака у кластер рандомизованим студијама у смислу броја кластера, величина кластера, јединице рандомизације, начина рандомизације, величине узорка, оцена повезаности између саопштавања и адекватног израчунавања величине узорка и ефективности студије, као и оцена међусобне повезаности тих карактеристика и повезаност са потенцијалним предикторима. 2. Одређивање губитка броја испитаника и кластера током трајања студије и оцена повезаности између губитка испитаника и кластера и ефективности студије. Материјал и методе: Претраживањем библиографске базе података MEDLINE добијено је укупно 1021 библиографских јединица. Претраживање је обухватило студије публиковане до краја 2014. године. Није било ограничења у односу на језик на ком је публикација објављена. Након обављеног претраживања, приступило се прикупљању радова у целини (in extenso). Након ишчитавања прикупљених радова у анализу је ушло 608 библиографских јединица. Свака публикација је прегледана од стране два независна истраживача и екстраховани су подаци о броју рандомизованих испитаника и кластера у студији, величини кластера у студији, јединицама рандомизације, јединицама посматрања, подаци о израчунавању величине узорка и снаге студије, начину рандомизације, ефективности интервенције, године публиковања и почетка истраживања, подаци о развијености држава као и подаци о саопштавању броја испитаника и кластера током времена за студије у којима је праћен њихов ток. Резултати: Медијана броја испитаника у студијама износила је 1353 са опсегом 28- 933789 испитаника, медијана броја кластера износила је 26 са опсегом 2-4007, док је медијана величине кластера износила 47 са опсегом 1-29611. Најучесталије јединице рандомизације су здравствене установе које чине 39% свих јединица рандомизације. Најчешће примењена техника рандомизације је стратификација која је саопштена у 193 (31.7%) студије, док је учесталост просте рандомизације износила 20.7%. Израчунавање величине узорка је било саопштено у 501 (82.4%) студији од чега је 403 (80.4%) студија урачунало груписање у кластере приликом израчунавања величине узорка. Не постоји повезаност између адекватног израчунавања величине узорка и ефективности студија (p=0.445). Постоји статистички значајна слаба негативна повезаност између величине студија и бруто домаћег производа по глави становника у државама у којима су спроведена истраживања (r=-0.312). Не постоји статистички значајна разлика у величини кластера између испитиваних група у току рандомизације (p=0.509). Долази до статистички значајног губитка испитаника (p<0.001) и кластера (p<0.001) током времена. Постоји статистички значајна повезаност између процента испитаника изгубљених између рандомизације и краја истраживања и ефективности студија (p=0.006). Не постоји повезаност између примене адекватних техника израчунавања величине узорка и губитка испитаника између рандомизације и краја истраживања (p=0.832). У студијама у којима смо пратили ток испитаника и кластера, број испитаника у све три тачке посматрања био је приказан у 42.5% студија, а број кластера у све три тачке посматрања био је приказан у 32.4% студија. Закључци: Постоји велико варирање у броју и величини кластера. Најучесталије јединице рандомизације су здравствене установе. Најчешће примењена техника рандомизације је стратификација, али је учесталост просте рандомизације и даље висока. Између испитиваних група постоји баланс у величини кластера у току рандомизације. Студије које су имале већи број испитаника у истраживању су спроведене у сиромашнијим земљама. Методе за одређивање величине узорка су примењене адекватно и приказане су у већини студија. Услед губитка испитаника током праћења постоји ризик да не буде детектована ефективност интервенције. У већини студија губитак испитаника је контролисан применом адекватних техника за израчунавање величине узорка

THE PARTIAL BRONZE CANDELABRUM FROM THE SKOPJE FORTRESS

It has been 50 years since preventive archaeological excavations took place on the territory of Skopje Fortress in 1967, taken over due to the damage that occurred at this site after the 1963 catastrophic earthquake in Skopje. The material of these excavations is now stored in the depots of the Museum of the city of Skopje and some of these findings are already known to the general public through their partial exposure during the past years. With this jubilee, in 2017 the Museum organized an exhibition that again reviewed the discovered material, this time presented integrally and where some less known and interesting findings were shown. Among them, there was also an extremely rare item, part of a bronze candelabrum, which has not yet been scientifically processed and published. This small and unique object is not interesting only from the point of its rarity, but also, according to the available analogies, because of its dating in the Early Byzantine period, which in the context of finding on the territory of the Skopje Fortress, may also require a redefinition of the chronological stratification of this complex site

Училишната организациска клима фактор за развој на современото училиште

Училиштето е мошне стара воспитно-образовна организација која, гледано историски се менува зависно од општествените промени и се приспособува кон новите барања на општеството и неговите членови. Благодарение на тој свој динамизам, училиштето успеало да преживее многу постапни и револуционерни општествени промени, успешно сообразувајќи се со новонастанатите услови и околности, добивајќи нова функционална и соодветно дизајнирана ефикасна структура. Современото училиште претставува комплексен и сложен организациски систем.Тоа произлегува од секојдневните односи на релација наставник-ученик, наставник-наставник и наставник – директор. Притоа, честа е појавата на т.н. “судир на генерации“. Тоа практично значи судир на две култури, културата на возрасните (образувачи и воспитивачи) и културата на младите-новите генерации (оние што се образуваат и воспитуваат). И сето тоа се одвива во една средина со свое опкружување и создаден амбиент во кој се реализира наставниот процес, со индивидуалните и споделените перцепции, ставови и мислења на членовите низ кои се случува животот во училиштето. Таа средина и тоа опкружување се карактеризираатсо специфична организациска клима и организација на работењето на училиштето. Во креирањето на климата во современото училиште, учествуваат директорот, наставниците и учениците со своите ставови, мислења и однесувања, како во училиштето, така и надвор од него. Градењето и негувањето на позитивна организациска клима во скоро секое училиште, подразбира воспоставување и постојано унапредување на параметрите ( колегијалност, поддршка од директор) кои ја определуваат организациската клима и перманентната контрола и евалуација на параметрите (иницијативност и иновативност, планирање и креирање развој на училиштето) кои ја определуваат организацијата на работењето на училиштето

JAK2V617F mutation and thrombotic complications in patients with essential thrombocythaemia

 UVOD: Trombozne komplikacije predstavljaju jedan od vodećih uzroka morbiditeta i mortaliteta kod obolelih od esencijalne trombocitemije. Arterijske tromboze dominiraju po učestalosti u odnosu na venske. Do sada najčešće ispitivani faktori rizika koji utiču na nastanak tromboznih komplikacija su starost, istorija tromboza, JAK2V617F mutacija, kardiovaskularni faktori rizika, ćelije krvi i markeri trombofilije. Značaj JAK2V617F mutacije u nastanku tromboznih komplikaicja u populaciji obolelih od esencijalne trombocitemije je varijabilan u odnosu na rezultate  dosadašnjih studija. CILJEVI. Utvrditi učestalost tromboznih komplikaicja kod bolesnika sa esencijalnom trombocitemijom i prisutnom JAK2V617F mutacijom u odnosu na bolesnike kod kojih mutacija nije dokazana, kao i učestalost vrste tromboznih događaja kod JAK2V617F pozitivnih bolesnika. Proceniti povezanost kliničkih faktora rizika i laboratorijskih parametara sa nastankom tromboznih komplikacija kod bolesnika sa esencijalnom trombocitemijom kod kojih je prisutna JAK2V617F mutacija. MATERIJAL I METODE. Istraživanje je sprovedeno retrospektivno-prospektivno, u periodu od 2016.-2021. godine u Klinici za hematologiju i Centru za laboratorijsku medicinu, Kliničkog centra Vojvodine i obuhvatilo je 95 bolesnika koji se leče od esencijalne trombocitemije, podeljenih u dve grupe u odnosu na prisustvo/odsustvo JAK2V617F mutacije. Svim bolesnicima je uzimana detaljna anamneza, nakon čega su popunjavali upitnik koji se odnosio na faktore rizika (pušenje, hiperlipoproteinemiju, hipertenziju, šećernu bolest i terapiju komorbiditeta) za nastanak tromboznih komplikacija i prethodne tromboze. Potom im je uzorkovana krv za predviđene laboratorijske analize (sedimentacija eritrocita, kompletna krvna slika sa trombocitnim parametrima, biohemijske analize, elektroforeza serumskih proteina, lipidni status, lipoprotein A, hemostazni mehanizmi i markeri trombofilije (protein C, protein S, antitrombin, rezistencija na aktivisani protein C, antikardiolipinska antitela klase imunoglobulina M i imunoglobulina G, anti-beta2-glikoprotein antitela klase imunoglobulina M i imunoglobulina G, lupusni antikoagulans i molekularne analize na prisustvo faktora V Leiden mutacije, mutacije u genu za sintezu protrombina G20210A i mutacije metilen tetrahidrofolat reduktaze)). Svi trombozni događaji su podeljeni u tri kategorije: na prethodne tromboze, tromboze pri dijagnozi i tromboze nastale u periodu praćenja i lečenja bolesnika. Statistička obrada je izvršena uz pomoć statističkog paketa IBM SPSS Statistics, verzija 26.0. REZULTATI. Trombozni događaji verifikovani su kod 26 (28.4%) obolelih od esencijalne trombocitemije u obe grupe. Arterijske tromboze su verifikovane kod 19 (20%) bolesnika, dok su venske tromboze zabeležene kod 10 (10.5%) bolesnika sa esencijalnom trombocitemijom. Razlike u učestalosti pojave tromboznih događaja kod bolesnika sa prisutnom JAK2V617F mutacijom i kod bolesnika bez mutacije, mogu se uočiti u slučaju svih tromboznih događaja (p0.05), kao ni u kontrolnoj grupi JAK2V617F negativnih bolesnika sa esencijalnom trombocitemijom (p>0.05). Ispitivani klinički faktor rizika (hiperlipoproteinemija) značajno je doprinosio nastanku tromboza pri postavljanju dijagnoze, i to arterijskih, kod JAK2V617F pozitivnih bolesnika. Klinički fakotri rizika (hipertenzija i šećerna bolest) značajno su doprinosili nastanku tromboza, pri postavljanju dijagnoze bolesti, i to arterijskih, kod JAK2V617F negativnih bolesnika. Od ispitivanih laboratorijskih parametara, hipertriglicidemija je doprinosila nastanku tromboznih događaja pri postavljanju dijagnoze bolesti nezavisno od prisustva/odsustva JAK2V617F mutacije, dok je hiperholesterolemija (povišene vrednosti nonHDL holesterola) doprinosila nastanku arterisjkih tromboznih događaja pri postavljanju dijagnoze bolesti nezavisno od prisustva/odsustva JAK2V617F mutacije. U ispitivanoj i kontrolnoj grupi nije bilo laboratorijskih parametara koji su doprinosili ispoljavanju tromboza tokom lečenja, kao i ispoljavanju arterijskih i venskih tromboza tokom lečenja. ZAKLJUČAK. Prisustvo JAK2V617F mutacije, značajnoi doprinosi nastanku tromboznih komplikacija kod obolelih od esencijalne trombocitemije. Kardiovaskularni faktori rizika kao i laboratorijski utvrđena hiperlipoproteinemija, doprinose nastanku tromboza, i to arterijskih, u momentu posatavljanja dijagnoze kod bolesnika sa esencijalnom trombocitemijom. Određivanje laboratorijskih analiza kao što su broj leukocita, broj trombocita, genetskih mutacija za naslednu trombofiliju i drugih markera trombofilije, nije se pokazalo značajnim u nastanku tromboznih komplikacija tokom praćenja obolelih od esencijalne trombocitemije.INTRODUCTION. Trombotic complications are one of the leading causes of morbidity and mortality in patients with essential thrombocytaemia. When we compare arterial and venuos thrombosis, arterial thrombosis are more frequent. The most investigated risk factors for thrombosis are age, history of thrombosis, JAK2V617F mutation, cardiovascular risk factors, blood cells and markers of thrombophilia. To the present day, role of JAK2V167F mutation in patogenesis of thrombosis in patients with essential thrombocythaemia is variable. AIMS OF THE STUDY. Investigate frequency of thrombotic complications in patients with essential thrombocythaemia who had detected JAK2V617F mutation and compare with the frequency of thrombotic complications in patient with essential thrombocythaemia who had not detected JAK2V617F mutation. Investigate frequence of different type thrombosis, arterial and venuos, in JAK2V617F positive patients with essential thrombocythaemia. Examine correlations clinical risk factors and laboratory parameters with occurrence of thrombotic complications in JAK2V617F positive patients with essential thrombocythaemia. MATERIAL AND METHODS. Research was retrospective-prospective, in period between 2016-2021, situated in Clinic of Hematology and in Center of Laboratory Medicine in Clinical Center of Vojvodina. In research participate 95 patients with ET, who were divided into two groups according to presence or absence of JAK2V617F mutation. All patients were required to fill anamnesis and questionnaire which included data about risk factors (smoking, hyperlipoproteinaemia, hypertension, diabetes and treatment of comorbidity) for occurrence thrombotic complications and history of thrombosis. After this part, blood was sampled from all patients for laboratory analysis (ESR, CBC with platelets parameters, biochemical analysis, electrophoresis serum proteins, lipid status, lipoprotein A, hemostasis mechanism and markers of thrombophilia (protein C, protein S, antithrombin, resistance of activated protein C, anticardiolipin antibodies IgM, IgG, antibetaglycoproteins antibodies IgM, IgG, lupus anticoagulants and molecular analysis with PCR method for determining factor V Leiden, prothrombin G20210A and methylenetetrahydrofolate reductase)). All thrombotic incidents are divided into three groups: historic thrombosis, thrombosis at diagnosis and thrombosis during follow up. Statistical analyses were performed by IBM SPSS Statistics, Version 26.0. RESULTS: Thrombotic complications were registered in 26 (28.4%) patients with essential thrombocythaemia in both cohorts together. Arterial thrombosis was verified in 19 (20%) patients and venous thrombosis in 10 (10.5%) patients with essential thrombocythamia. All thrombotic complications, all venous thrombotic complications and historical venous thrombosis are more frequent in JAK2V617F positive patients with essential thrombocythaemia in comparison with JAK2V617F negative patients (0.05), neither in JAK2V617F negative patients with essential thrombocythaemia (>0.05). In analysis of cardiovascular risk factors (hypertension, hyperlipoproteinaemia, diabetes, smoking and presence at least on cardiovascular risk factor), hyperlipoproteinaemia was contributed to the occurrence of all thrombosis at diagnosis, especially arterial thrombosis in JAK2V617F mutation positive patients with essential thrombocythaemia. Hypertension and diabetes were contributed to the occurrence of all thrombosis at diagnosis, especially arterial thrombosis in JAK2V617F negative patients with essential thrombocythaemia. In analysis of laboratory parameters, hypertriglicidaemia positively correlated with occurrence of all thrombosis at diagnosis, regardless of presence JAK2V617F mutation. Hyperholesterolaemia (elevated nonHDL cholesterol) contributed occurrence of arterial thrombosis at diagnosis regardless of presence JAK2V617F mutation. There is no laboratory parameters that positively correlated with occurrence any thrombosis during follow up in patients with essential thrombocythaemia. CONCLUSIONS: JAK2V617F mutation has important role in occurrence of thrombotic complications. Cardiovascular risk factors and laboratory finding of hyperlipoproteinaemia significantly affect on occurrence of thrombotic complications, especially arterial at diagnosis in patients with essential thrombocythaemia. Role of laboratory analysis such as count of white blood cells, count of platelets, genetic mutations for inherited thrombophilia and other markers of thrombophilia, do not have role in occurrence of thrombotic complications during follow up in patients with essential thrombocythaemia

ПОЗНАВАЊЕТО НА ПОТРОШУВАЧИТЕ КАКО КЛУЧЕН ЧЕКОР ВО ФОРМУЛИРАЊЕ НА МАРКЕТИНГ СТРАТЕГИЈА

Доброто познавање на однесувањето на потрошувачите е непобитенфактор за градење на успешна маркетинг стратегија. Разбирањето нанивните барања и перципирани вредности се смета за едно од најсложенитепрашања во теоретските концепции на маркетингот, а основната причиназа ваквиот третман лежи во индивидуалноста на секој потрошувач вопроцесот на купување.Најсоодветен пристап за осознавањето на однесувањето напотрошувачите е проучувањетo на: индивидуи, групи или организации,како и процесот во кој тие избираат, обезбедуваат и располагаат сопроизводи, услуги, искуства или идеи за да ги задоволат потребите, како ивлијанието кое овој процес го има врз потрошувачот и општеството. Овдесе комбинирани елементи од психологијата, социологијата, социјалнатаантропологија и економијата.Поради неопходноста за разбирање на потрошувачите, во овој трудсе анализирани сите фактори кои имаат влијание врз нивното однесувањево процесот на купување. Оваа анализа е клучен чекор во процесот наформулирање маркетинг стратегија, бидејќи секоја маркетинг стратегијакоја ги зема предвид овие фактори ги антиципира идните промени кајоднесувањето на потрошувачите и го приспсобува маркетинг миксот восогласност со овие промени, ќе биде успешна

Jung variable as a predictor of one year mortality and acute heart failure in patients with acute coronary syndrome

Uvod: Pravovremena i pouzdana stratifikacija rizika pacijenata sa akutnim ST eleviranim infarktom miokarda (STEMI) je važna zbog adekvatnog zbrinjavanja ovih bolesnika. Primarna perkutana koronarna intervencija (pPCI) je dovela do značajnog poboljšanja ishoda pacijenata sa STEMI, a time moguće i do promene prediktivne važnosti različitih faktora rizika. Jung variabla je jednostavan klinički indeks rizika koji se koristi tokom inicijalne prezentacije pacijenata. Pokazana je prediktivna vrednost Jung varijable za hospitalni mortalitet pacijenata sa STEMI lečenih fibrinolitičkom terapijom, dok uloga Jung varijable u dugoročnoj prognozi pacijenata lečenih putem pPCI nije razjašnjena. Cilj: Dokazati prediktivni značaj i odrediti najbolju vrednost Jung varijable u predviđanju jednogodišnjeg neželjenog kliničkog ishoda kod pacijenata sa STEMI lečenih pPCI, kao i dokazati njenu validnost na nezavisnoj populaciji. Metode: Sprovedena je prospektivna studija praćenja pacijenata sa STEMI lečenih pPCI tokom godinu dana; primarna studija je sprovedena u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine (IKVBV), a validaciona u Vojnomedicinskoj akademiji (VMA). Ishodi studije: smrtni ishod, akutna srčana insuficijencija (AHF) i zbirni neželjeni ishod. Jung varijabla je računata prema formuli: sistolni krvni pritisak / (srčana frekvencija × godine života) × 100. Prediktivna vrednost Jung variable i prethodno etabliranih skorova rizika TIMI, PAMI i Zwolle je evaluiarana adekvatnim statističkim metodama. Rezultati: Od 647 pacijenata uključenih u primarnu studiju, umrlo je 70 (10.8%), dok je AHF imalo 42 (6.5%); od 418 pacijenata uključenih u validacionu studiju umrlo je 33 (7.9%), a 52 (12.4%) pacijenta je imalo AHF. U primarnoj studiji Jung variabla je bila prediktor smrtnog ishoda i zbirnog neželjenog ishoda, dok je u validacionoj studiji Jung varijabla bila nezavisni prediktor nastanka AHF (p0.05). C-statistika za predikciju AHF i zbirnog neželjenog ishoda u validacionoj studiji je bila dobra (0.732 (0.655-0.809) i 0.721 (0.655-0.788)), ali manja u odnosu na ostale ispitivane skorove (p0.05). C-statistic for predicting one-year AHF and combined clinical endpoint in a validation study was well (0.732 (0.655-0.809) and 0.721 (0.655-0.788), respectively), but lower than other risk scores (p<0.01). Conclusion: The Jung variable was independent predictor of one year mortality and combined end point in primary study STEMI patients treated with pPCI and independent predictor of AHF in validation study. The Jung variable, TIMI, PAMI, and Zwolle risk scores performed well and comparable for all clinical outcomes in primary, while in a validation study Jung variable performed well for AHF and combined end point, but significantly lower than other risk scores