Clausewitz's conceptualization of war as an ontological starting point in its research and understanding

Abstract

Рат је, као изразито деструктивна и комплексна друштвена појава, одувек био предмет научног интересовања и сагледавања у друштвеним и хуманистичким наукама, с обзиром на последице које оставља на људско друштво у целини. Циљ рада је да се, на основу анализе досадашњих научних истраживања о рату, сагледају основни проблеми у изучавању ове друштвене појаве и понуде одређени аргументи зашто би Клаузевицева концептуализација рата било добро онтолошко полазиште за свеобухватнија и целовитија научна истраживања. Иако има несумњиво значајну друштвену улогу, рат се, у друштвеним и хуманистичким наукама само парцијално изучава. Конкретно, разматрају се поједини аспекти рата, узроци настанка и његове последице у различитим областима друштвеног живота, анализирају се појединачни ратови и оружани сукоби, док је врло мало дела посвећено сагледавању његове природе и суштинских каракте- ристика. Разлози за овако „запостављање” рата су бројни и комплексни. Један од глав- них разлога је његова стигматизација, као аморалне и деструктивне друштвене појаве, при чему се његова улога у развоју људског друштва, често игнорише и осуђује. Због опште прихваћене друштвене перцепције о штетности рата, ова друштвена појава се истражује парцијално, најчешће из перспективе интересовања појединих научних дисциплина, односно сагледава се његова повезаност и релације са појавама које су непосредан предмет истраживања конретне науке, или научне области. Због друштвене стигматизације рата и парцијалног изучавања ове појаве, рат је перципиран као исувише комплексна друштвена појава коју није могуће сагледати кроз призму једне науке, или научне области, па се прибегло мулти- дисциплинарном изучавању рата. Међутим, слабости парцијалног истраживања рата нису превазиђена. Клаузевицева концептуализација рата, као скуп замисли и идеја које одража- вају суштинске одреднице ове појаве, представља добру онтолошку основу за даља истраживања. Управо разумевање природе и суштине рата, његових за- конитости и принципа, односно начина на који „парадоксално тројство”, „клима” рата, „магла” рата и „фрикција” утичу на ток и исход оружаног сукоба предста- вљају немерљив допринос војној теорији и пракси. Теоријску релеватност и трајност Клаузевицевих идеја и ставова о рату потврђује и чињеница да се његове замисли о природи ове друштвене појаве изучавају у свим војним организација- ма и институцијама широм света. Клаузевицеве теоријске поставке и замисли о рату, иако написане пре готово 150 година, издржале су бројне критике, нарочито савремених теоретичара рата, што указује на ванвременску вредност и валидност Клаузевицевих идеја, без обзира на одређене мањкависти у погледу теоријске некохрентности и магловитости, које су вероватно настале због немогућности самог Клаузевица да доврши своје капитално дело.As a one-of-a-kind and complex social phenomenon, war has always been a subject of interest and analysis of different fields of science, chiefly the social and humanistic sciences. Because of its complexity, disciplinary limitations of the fields of science that researched it, and social stigmatisation, war was only partially studied in social and humanistic sciences. Such approach did not facilitate complete understanding of the nature of war, or gaining insight into its core characteristics, relations of cause and effect and links, as well as key processes that take place within it. On the other hand, because of a multidisciplinary consideration of the essence of war in research done so far, that were dominated by the perception that war was too complex and unpredictable phenomenon to be studied only by one field of study, military theory remained underdeveloped, supressed by scientifically and theoretically constructed sciences. To overcome this problem, Clausewitz‘s conceptualisation of war represents a suitable ontological starting point for an all-encompassing scientific insight and understanding of war. Although conceived more than a century and a half ago, Clausewitz‘s theoretical postulates of war withstood the criticism of numerous theoreticians who have not managed to confute their validity and durability. Clausewitz‘s ideas about the nature and character of war, the processes taking place within this phenomenon and relations between warring parties, and the role of war as a political instrument, represent a good theoretical base for further research. Characters of contemporary wars, however more complex and different from the wars from previous epochs, still confirm the timeless value of Clausewitz‘s ideas