Обезбеђивање социјалне сигурности путем института социјалне пензије

Социјално право специфичну пажњу посвећује рањивим категоријама становништва, односно обезбеђивању социјалне сигурности лицима која нису у могућности да остварују приходе због наступања неког од социјалних ризика а нису остварила основна права из социјалног осигурања. Публикација је подељена на три дела, уз увод и закључак. Први део је посвећен одређивању појма и правне природе института социјалне пензије. У другом делу проблематизовано је и питање положаја жена у пензијским системима, са циљем да се потврди хипотеза да се жене још увек налазе у неповољнијем положају у односу на мушкарце у системима социјалне сигурности, те да им је неопходна одговарајућа заштита по наступању социјалног ризика старости. У последњем, трећем делу публикације, сходно основним циљевима института, утврђују се позитивне и негативне стране института социјалне пензије за национални систем социјалне сигурности у целини, у циљу давања разлога за увођење овог института у законодавство Републике Србије

The Death of the Legal Author: Authority, Intention, and Law-Creation in the Advent of GenAI

Generative artificial intelligence in the form of chatbots based on large language models (LLMs) has taken the world of law by storm. Philosophy of law is struggling to catch up with the theoretical significance of the advent of technological development and the way it may modify traditionally established understanding of legal phenomena, such as law-creation and authority. In this sense, for the most part, heated philosophical debates have circled around a normative question: ‘Should AI create and interpret law?’. Much less attention has been given to a different, albeit previous, question: ‘Can AI create and interpret law?’ That is, is AI capable of producing outputs that can be deemed as ‘law’ (at least, law as we know it)? Can AI be a ‘legal author’? This paper explores this unattended question and endeavours to provide some provisional answers. In the first part, we define legal authority, legal authorship, and legal interpretation and claim that the intention of a determinate authoritative author is often considered the condition of the possibility of creating and interpreting contemporary legal texts. In the second part, we argue that LLM AI, in general, and ChatGPT, in particular, generate legal texts without having any intention. In the third part, we consider the positions of the authors that downplay or even eliminate intention from the discussions about the legal character of prescriptive texts. 4. Finally, we argue that there are good reasons to side with the second group of authors. The ability of agents without intentions, like ChatGPT, to create legal text is an argument in favour of the thesis that law can be created without intention behind the creation and that nonintentional creation can be interpreted to arrive at legal norms

War and fair trial : contradictio in adiecto?

У раду је размотрена могућност примене права у рату и послератним условима. Не само ратови, већ и револуци- онарна збивања стављају право на пробни камен који би требало да покаже има ли места примени права у тим бурним временима. Бруталне егзекуције, монтирани процеси, доношење закона којима се читаве групе људи стављају ван правног поретка, све то наводи на закључак да је спој рата и права немогућ или да је, у најбољем случају, реч о правној норми која има декоративну улогу. Након уводних напомена, аутор је анализирао случај реха- билитације Драгољуба Михаиловића. Овај предмет из 2015. године привукао је велику пажњу јавности, како опште, тако и стручне, уз коментаре који су изражавали пре свега политичке ставове пре- ма четничком покрету за време Другог светског рата. Иако тога нису били лишени ни ставови који су првенствено били усмерени на правна питања у вези с рехабилитацијом Михаиловића, у раду је искључиво размотрена правна аргументација која је у вези с тим изношена. При томе је, поред самог поступка који је 1946. године вођен против оптуженог Михаиловића, посебна пажња усмерена на поступање у том процесу, а самим тим и судбину његовог бра- ниоца, адвоката Драгића Јоксимовића. Други предмет који је анализиран у раду односи се на случај Кононов против Летоније о којем је Велико веће Европског суда за људска права одлучило 2010. године. Иако је пола деценије „старији” од решења којим је рехабилитован Михаиловић, у стручној јавно- сти, а нарочито у коментарима одлуке Вишег суда у Београду, није било ни помена ове пресуде. А у њој су, као што је у раду показано, размотрена нека од правних питања која су била од суштинског значаја и за доношење решења о рехабилитацији. Мислим ту пре свега на право на правично суђење које Европски суд за људска пра- ва, за разлику од нашег Уставног суда и појединих стручних комен- тара којих је било у јавности, не везује за време у којем је оптуже- ном суђено за ратни злочин, већ посматра овај појам на начин као што се то и данас чини. У завршним напоменама аутор своју анализу своди на дихото- мију између речи и насиља, и закључује да је насиље, иако немо, по правилу делотворније од речи. При томе се снага појединих речи сво- ди само на аргументе који се њима износе, док су друге речи весници насиља које ће да уследи. Речи и насиље су оно што спаја оба анализи- рана предмета, али то је и правични поступак, појам који је произа- шао из доктрине о људским правима и основним слободама. Реч је о упливу, изгледа не случајном, англо-америчког права у континентални правни систем, па не треба да чуди што и даље постоји напрегну- тост између rule of law или „аутономног правног закључивања” у common law правном систему и континенталног правног формализма.The paper discusses the possibility of applying law in war and postwar conditions. Not only wars, but also revolutionary events put law as a touchstone that should show whether there is a place for the application of law in those stormy times. Brutal executions, staged trials, passing of laws that put entire groups of people outside the legal order, all of this leads to the conclusion that the combination of war and law is impossible or that, in the best case, it is a legal norm that has a decorative role. After the introductory remarks, the author analyzed the case of the rehabilitation of Dragoljub Mihailović. This case from 2015 attracted a lot of attention from the public, both general and expert, with comments that primarily expressed political attitudes towards the Chetnik movement during the Second World War. Although there were also views that were primarily focused on legal issues related to the rehabilitation of Mihailović, the paper exclusively considered the legal arguments presented in this regard. At the same time, in addition to the proceedings against the accused Mihailović in 1946, special attention was paid to the proceedings in that process, and therefore to the fate of his defense counsel, lawyer Dragić Joksimović. The second subject analyzed in the paper refers to the case of Kononov v. Latvia, which was decided by the Grand Chamber of the European Court of Human Rights in 2010. Although it is half a decade „older” than the decision by which Mihailović was rehabilitated, there was no mention of this verdict in the professional public, especially in the comments of the decision of the High Court in Belgrade. And in it, as shown in the paper, some of the legal issues that were of essential importance for making a decision on rehabilitation were considered. I am referring here first of all to the right to a fair trial, which the European Court of Human Rights, unlike our Constitutional Court and certain expert comments that have been in the public, does not link to the time in which the accused was tried for a war crime, but observes this concept on the way it is done today. In the final remarks, the author reduces his analysis to the dichotomy between words and violence, and concludes that violence, although silent, is usually more effective than words. At the same time, the power of certain words is reduced only to the arguments presented with them, while other words are harbingers of the violence that will follow. Words and violence are what unites both analyzed subjects, but it is also fair procedure, a concept that arose from the doctrine of human rights and fundamental freedoms. It is about the inflow, apparently not accidental, of Anglo-American law into the continental legal system, so it should not be surprising that there is still tension between the rule of law or „autonomous legal reasoning” in the common law legal system and continental legal formalism

Principle of legality in international criminal law

Предмет истраживања овог рада јесте место, а поготово садржина начела законитости у међународном кривич- ном праву. Аутор најпре излаже укратко о начелу законитости уопште, те чини упоредноправни приказ тог начела у континен- тално-европском и англоамеричком правном систему. Потом се прелази на историјску генезу начела законитости у међународном кривичном праву, те се у том смислу посебна пажња посвећује раду међународних војних трибунала у Нирнбергу и Токију, али и аd hoc међународних кривичних трибунала Савета безбедности УН за бившу Југославију и Руанду. Аутор закључује да је начело закони- тости део општег међународног кривичног права, али да је оно у том праву схваћено на преширок начин, као sui generis начело зако- нитости. У том погледу се указује и на покушај да се одредбама Римског статута Међународног кривичног суда и у међународном кривичном праву начело законитости што је више могуће уподоби значењу тог начела у континентално-европском праву. Коначно, у раду је изложен и ауторов став о начелу законитости у контексту непосредне примене међународног кривичног права у унутрашњем кривичноправном амбијенту.The subject of this paper is the r esearch of the place and substance of the principle of legality within the framework of the International Criminal Law. Firstly, the author briefly shows the main features of the said principle in general and compares its status in Continental and Anglo- American (common law) legal systems. Afterwards, he researches the historical genesis of the principle of legality in the International Criminal Law and especially its place in the practice of International Military Tribunals in Nuremberg and Tokyo and the ad hoc International Criminal Tribunals of the UN Security Council for former Yugoslavia and Rwanda. The author concludes that the principle of legality, more famously expressed through Latin maxim nullum crimen, nulla poena sine lege, exists in the Customary International Law, but in a form that is too extensive, as a principle of legality sui generis. In this regard, it is pointed out that the Rome Statute of the International Criminal Court has made an attempt to bring the meaning of the principle of legality in the International Criminal Law closer to the one it has in the Continental Criminal Law system. However, the Rome Statute is still considered to represent particular International (Criminal) Law and as such its provisions, including the ones concerning the principle of legality, apply only to the member states of the Statute. Finally, the author is putting forward his stance regarding the issue of the direct application of the International Criminal Law in the national legal systems, in the context of the principle of legality

The Influence of the Common Law System on the Construction of International Criminal Law : some Preliminary Considerations

The influence of common law on international criminal law is analyzed in this paper. Within the broad spectrum to be analyzed, the paper focuses on the influence of common law on the trend towards judicial creativity in international criminal tribunals. This creativity is reflected, at least, in the determination of customary norms and general principles of law. Similarly, this paper examines the influence of common law on the shaping of rules of evidence and procedure in the various international criminal tribunals existing to date