Der Vertrag von Amsterdam: Herausforderung für die Europäische Union = The Amsterdam Treaty: Challenge for the European Union. ZEI Discussion Paper: 1999, C 37

[From the Introduction]. Die Europäische Union in ihrer gegenwärtigen Form hat wenig mit der EWG gemeinsam, zu deren Gründungsmitgliedern die Bundesrepublik Deutschland gehörte. Europa und die Union haben sich seither beträchtlich verändert: Jede der nachfolgenden Erweiterungen führte über kurz oder lang zu einer verstärkten wirtschaftlichen und auch politischen Integration. Gleichzeitig veranlaßte dies die Regierungen der Mitgliedstaaten, die repräsentativsten Gemeinschaftsinstitutionen - das Parlament und die Kommission - zu stärken. Das Parlament, das im Laufe der Zeit schrittweise seine Zuständigkeiten errungen hat, hat sich parallel zu diesem dualen Prozeß der Erweiterung und Integration entwickelt. Ehe ich mich dem Vertrag von Amsterdam zuwende, möchte ich einige spezifische Informationen zum Europäischen Parlament darlegen, da der öffentliche Eindruck des Parlaments infolge der kontinuierlichen Entwicklung der Institution häufig lediglich aus einer Reihe von Klischees besteht, die nicht länger der Wirklichkeit entsprechen. Lassen Sie mich einen gewagten Vergleich anstellen: Mit dem Parlament verhält es sich genau so wie mit Astronomen und den Sternen: Die Entfernung wirkt sich so aus, daß das, was wir sehen, nicht dem derzeit bestehenden Zustand entspricht, sondern lediglich eine Projektion der Vergangenheit darstellt

European Charter on Housing

Početkom 1990-ih u zemljama Europske unije, na krilima liberalnih ideja, činilo se da su stambeni problemi jednom zauvijek riješeni, a nove generacije ionako ne poznaju moru stambene oskudice poslije Drugog svjetskog rata. Štoviše, živjelo se u uvjerenju da je stambeno obilje, u prostoru, njegovoj opremljenosti i okolini, dostupno najširim slojevima stanovništva. Zagovornici veće uloge tržišta prodavali su socijalne stanove i smanjivali poticaje za stambeno zbrinjavanje građana. Stambeni su troškovi bili na udaru prilikom prvih reformi socijalne države. Potresi na stambenim tržištima 1990-ih izgledali su kao prolazni, a povećane stope rasta trebale su liječiti sve te probleme čija se priroda i struktura otkrivaju tek u novije vrijeme. Čini se da je povlačenje države sa stambenog tržišta krajem 1980-ih i 1990-ih skupo stajalo razvijene europske zemlje. O tim se temama s puno argumenata govorilo na konferenciji Europske mreže stambenih istraživača održanoj u Roterdamu 2007. Temeljem načela supsidijarnosti, u okviru Europske unije, stanovanje i stambena politika odgovornost su zemalja članica i sve donedavno činilo se da procesi europskih integracija u tom području razvoja nemaju nikakvog prepoznatljivog utjecaja. Iskustva sa stambenom krizom u mnogim europskim gradovima govore o visokim cijenama stanova koji neosporno utječu na kvalitetu života građana. Oskudica pristojnih stanova po prihvatljivim cijenama prepreka su kompetitivnosti, zapošljavanju, mobilnosti i socijalnom uključivanju. Nedavni nemiri u Francuskoj povezani su i s problemima stanovanja. Problemi stanovanja u novoprimljenim članicama neusporedivo su dublji i složeniji. Stambeni je standard uglavnom skroman, a pristojan stan teško može zaraditi prosječno kućanstvo. Naslijeđeni stambeni fond u ovim zemljama još će dugo određivati kvalitetu života u ovim zemljama. Ovo su bili poticaji unutar parlamentarne skupine »Urbano stanovanje« Europskog parlamenta da poslije širih rasprava i konzultacija u travnju 2006. usvoji Europsku povelju za stanovanje. Stanovanju se pristupa kao bitnoj komponenti europskog socijalnog modela i kao ključnom čimbeniku socijalne integracije. Ostvarivanje ciljeva Lisabonske strategije glede socijalne kohezije uvelike je uvjetovano razvojem situacije na stambenom tržištu gdje se svim građanima treba omogućiti pristojno stanovanje. U povelji se ističe i važan doprinos zapošljavanju prilikom gradnje, renoviranja i obnove stanova. U radnoj skupini za izradu Povelje važnu su ulogu imali Francuzi. U Francuskoj je novijim mjerama pravo na stan izjednačeno s pravom na obrazovanje, a osobe bez stana mogu računati na stambeni zajam s nultom kamatnom stopom. Europska unija ovime doprinosi uspostavi povoljnog i poticajnog okvira za uspostavu nacionalnih stambenih politika u skladu s interesima Zajednice. Europska stambena povelja osnažena je i »Odlukom Europskog parlamenta o stanovanju i regionalnoj politici« iz svibnja 2007. godine. Povelja kao instrument dio je koncepta dobre vladavine u EU-u i služi kao poticaj i uputa izradi nacionalnih stambenih programa. Europska je praksa da vlade u stambenoj politici osiguraju opći okvir, a gradovi – lokalne vlasti oblikuju stambene programe koji su primjereni njihovim potrebama. Rasprave u pripremi i usvajanju Europske stambene povelje dale su konkretne rezultate. Nove članice EU-a mogu od 2007. godine koristiti strukturne fondove za gradnju socijalnih stanova i urbanu obnovu. Novije rasprave u Europskom parlamentu stavile su na dnevni red pitanje visine poreza na dodanu vrijednost na građevinski materijal i usluge kao dio strategije snižavanja cijena stanova. Europska stambena povelja usko je povezana s programskim dokumentima koji se odnose na područje urbanizma. Leipziška povelja o europskim gradovima, usvojena 2007. godine, govori o kulturi građenja koja je posredovana gospodarskim, socijalnim, kulturnim, tehnološkim i ekološkim okruženjem. Zauzimajući se za primjenu europskog Urbanog acquisa iz 2004., te Europske teritorijalne agende, povelja zagovara politiku integriranog urbanog razvoja u kojoj se koordiniraju prostorni, sektorski i vremenski okviri održivog razvoja gradova. Urbana politika dio je dobre vladavine u kojoj se iskazuju interesi različitih dionika. Gradovi se razvijaju za građane kao bi im pomogli u ostvarivanju aspiracija za kvalitetnijim životom, gdje je stanovanje na vrhu liste prioriteta. Može li Europska stambena povelja biti korisna u Hrvatskoj? Imajući u vidu karakter i razmjere stambenih problema u Hrvatskoj, Europska stambena povelja nudi poticajan okvir za nove inicijative. Konačno, to može biti poticaj za izradu Nacionalne stambene strategije. Nekoliko velikih gradova u zemlji koji iskazuju sve veći interes za izgradnjom svojih stambenih politika na putu su primjene preporuka ove Povelje. Mudro bi bilo pripremati projekte socijalnog stanovanja i urbane obnove koji će se po pristupanju EU-u moći financirati iz strukturnih fondova. Zašto ne staviti na dnevni red snižavanje PDV-a kao čimbenika snižavanja cijena stanova? Može li se pokrenuti rasprava o suzbijanju špekulanata na hrvatskom stambenom tržištu? Za očekivati je da će se u Hrvatskoj sve više iskazivati interes za europskim dokumentima koji nas upućuju u načela dobre vladavine te da će ovakve povelje imati prepoznatljivog utjecaja u pripremi, donošenju odluka i primjeni različitih javnih politika

Europawahl 2009 : Erwartungen – Programme – Visionen

Zwischen 4. und 7. Juni 2009 sind fast eine halbe Milliarde Unionsbürgerinnen und -bürger dazu aufgerufen, ein neues Europäisches Parlament zu wählen. Doch auch 30 Jahre nach der ersten Direktwahl hat sich das Europäische Parlament nicht als politischer Bezugspunkt der Bürger etabliert. Seit 1979 sinkt die Wahlbeteiligung kontinuierlich, 2004 gingen durchschnittlich nur 45,6 Prozent der EU-Bürger zur Wahl. Die Debatte um das Demokratiedefizit der Europäischen Union nimmt gerade an diesem Punkt immer wieder Anstoß

Les Eleccions a Vila-rodona durant el període 1976-2011

Aquest article pretén oferir una visió de llarg termini dels resultats electorals a un municipi de petita dimensió de l'interior de Catalunya, en les difernets eleccíons (municipals, al Parlament de Catalunya, a les Corts Espanyoles, al Parlament Europeu a més dels referèndums ). Els resultats ens permetran veure quina ha estat l'evolució ideològica del municipi, de manera paral3lela a les transformacions econòmiques, polítiquesi socials de la Catalunya del segon terç del segle XX i de principis del XX

Redactors de diaris barcelonins que fan informació al Parlament de Catalunya

Redactors de diaris barcelonins que fan informació al Parlament de Cataluny

Parlament de clausura del primer curs de Confèrencies Commemoratives del Renaixement Català

Parlament de clausura del primer curs de Confèrencies Commemoratives del Renaixement Catal

HOW GOVERNMENTS RESPOND TO BUSINESS DEMANDS FOR TAX CUTS: AN ANALYSIS OF CORPORATE AND INHERITANCE TAX REFORMS IN AUSTRIA AND SWEDEN. CES Open Forum Series 2018-2019

This paper analyses government responsiveness to business demands for tax cuts, using case studies of reforms of corporate taxes and inheritance taxes in Austria and Sweden. We find a high level of government responsiveness in both policy fields, but much higher responsiveness on inheritance tax. We argue that this difference between the two policy fields is the result of an effort by governments to balance three conflicting goals: (i) attracting investments, (ii) maintaining a high level of tax revenues, (iii) and maintaining electoral popularity. The intensity of these goal conflicts varied between the two policy fields. It was higher on corporate taxation, which led governments to combine cuts to corporate tax with compensatory measures, the abolition of inheritance tax in both countries was not combined with compensatory measures, because goal conflicts were low. We show that differences in the expected electoral and fiscal impacts of reforms explain the different levels of government responsiveness. Government efforts to reconcile the three policy goals under conditions of heightened business power entailed sacrificing redistributive goals that have characterized tax policies in earlier periods.

European Union - New Impulses for the Decade Ahead = Europäische Union - Neue Impulse für die kommende Dekade. ZEI Discussion Paper C185, 2008

[From the Introduction]. I would like to discuss three issues today which are directly related to the important work of ZEI and to the opportunity which European integration is providing for the further development of academic life across the EU: • the opportunity of re-thinking the relationship between the different levels of governance in Europe; • the opportunity to contribute to the dialogue among cultures, which is especially dear to us in this European Year of Intercultural Dialogue; • the opportunity of a new form of encounter between Europe and other parts of the world