Motivational factors of youth tourists visiting Belgrade

Youth tourism is characterized by diversity of participants' motivation, in which culture-related motivational factors were designated in the previous research as particularly important. Aim of the research is providing contribution to the current findings about general motivation of youth tourists and their motivation to visit Belgrade. Research was conducted via survey in which the respondents rated importance of different push and pull motivational factors on Likert scales. Results indicate that culture-related push factors were rated highly, but lower than having fun, visiting interesting places, getting away from the routine and excitement. The most important pull factors are contact with the local residents and cultural attractions sightseeing, which were rated higher than recreation and engagement in night life, confirming the important role of culture in the motivation of youth tourists. The fact that Belgrade was on the way to another destination and the perceived inexpensiveness of stay in it were rated as more important pull factors than city's attraction base, which is in accordance with the determined transit quality of the visit. By using statistical methods (t-test, ANOVA), it was established that socio-demographic characteristics and trip frequency had significant influence on general and tourists' motivation to visit Belgrade

Ekonomska analiza proizvodnje pšenice na porodičnim gazdinstvima

Serbian agricultural producers are currently facing a large number of challenges which have a significant influence on their business activities. Continuous monitoring and evaluation of existing family farms business activities is the only way to improve their profitability and enhance competitiveness in such conditions. Bearing this in mind, the objective of this research is to emphasize an importance of the economic analysis of wheat production on family farms and to contribute successfully to the formulation of the answers to questions if and under which conditions the wheat production is profitable. In order to have a complete insight into investigated problem subject, investigations were carried out on selected family farms. Collected data were processed using calculation procedure for the purpose of determination of main economical indicators of the success of wheat production. Based on realized financial results it can be concluded that with the selling price of 10,000.00 diners per ton, only family farms which have achieved yield of over 7.5 t/ha with adequate level of investments are profitable. Since realized average yield of wheat on family farms in the Republic of Serbia in 2009 was 3.58 t/ha and level of investment necessary for realization of this yield, it is clear that the majority of family farms had loss in wheat production. The results of this study suggest that the economic status of the wheat production depends on the yield and achieved sales price, as well as on the amount of applied production factors and price level for their purchasing.Poljoprivredni proizvođači u Srbiji suočavaju se sa velikim brojem izazova koji prete da značajno ugroze njihovo poslovanje. Jedini put za poboljšanje profitabilnosti i unapređenje konkurentnosti u takvim uslovima je kontinuirano praćenje i ocenjivanje ostvarenih rezultata. Imajući to u vidu u radu je izvršena ekonomska analiza proizvodnje pšenice na porodičnim gazdinstvima, a sve u cilju što uspešnijeg formulisanja odgovora na pitanje da li je i pod kojim uslovima ova proizvodnja profitabilna. Kako bi se istraživana problematika što potpunije sagledala izvršena su istraživanja na odabranim porodičnim gazdinstvima. Prikupljeni podaci obrađeni su pomoću kalkulativnog računskog postupka u svrhu utvrđivanja osnovnih ekonomskih pokazatelja uspešnosti proizvodnje pšenice. Na osnovu ostvarenih finansijskih rezultata može se konstatovati da uz prodajnu cenu od 10,000 dinara po toni profitabilnu proizvodnju imaju samo ona gazdinstva koja su uz odgovarajući nivo ulaganja ostvarila prinos veći od 7,5 t/ ha. Imajući u vidu da je ostvareni prosečan prinos pšenice na porodičnim gazdinstvima u Republici Srbiji u 2009. godini 3,58 t/ha i potreban nivo ulaganja za njegovo ostvarenje onda je sasvim jasno da je najveći broj gazdinstava ostvario gubitak u proizvodnji pšenice. Rezultati sprovedenog istraživanja sugerišu da je ekonomski položaj ove proizvodnje uslovljen visinom ostvarenog prinosa i ostvarenom prodajnom cenom, kao i količinom primenjenih činilaca proizvodnje i nivoom cena za njihovo pribavljanje

Destinacijski imidž u omladinskom ekoturizmu Srbije

Almost half of domestic overnight stays in Serbia in 2019 were made in just five destinations, indicating the need for mitigation of such regional imbalances, particularly given the positive economic effects of domestic tourism. Large number of protected areas in Serbia provide opportunities for ecotourism development, which would make domestic tourist flows more disperse. Despite the important role of destination image in ecotourism development, previous studies of Serbian ecotourism did not focus on this construct. The aim of this study is to advance the knowledge about cognitive and affective image components of Serbian ecotourism destinations, including the role of socio-demographic characteristics and travelling behaviour on these representations. Youth, i.e., student population, represents the target group of the study. Five factors of the cognitive image were identified - General, Hospitality and Safety, Culture, Affordability and Nature. Hypotheses testing showed that cognitive perceptions varied in relation to the destination type and to some extent to previous visitation and gender, while affective responses varied in relation to gender and partially to the destination type and recent domestic travel experience. These findings provide theoretical contributions to ecotourism destination image research and practical implications for the destination managers and national policymakers.Gotovo polovina domaćih noćenja u Srbiji 2019. godine je ostvarena u svega pet destinacija, što ukazuje na potrebu za ublažavanjem regionalnih nejednakosti, posebno uzevši u obzir pozitivne ekonomske efekte domaćeg turizma. Veliki broj zaštićenih područja Srbije pruža prilike za razvoj ekoturizma, što bi domaće turističke tokove učinilo disperznijima. Uprkos važnoj ulozi destinacijskog imidža u razvoju ekoturizma, prethodne studije ekoturizma Srbije se nisu fokusirale na ovaj konstrukt. Cilj ove studije je unapređenje znanja o kognitivnim i afektivnim komponentama srpskih ekoturističkih destinacija, uključujući ulogu socio-demografskih odlika i turističkog ponašanja na ove predstave. Ciljnu grupu istraživanja predstavlja omladina, odnosno studentska populacija. Identifikovano je pet faktora kognitivnog imidža - opšti, ugostiteljstvo i bezbednost, kultura, priuštivost i priroda. Testiranje hipoteza je pokazalo da se kognitivne percepcije razlikuju u odnosu na destinacijski tip i u određenoj meri na prethodnu posećenost i pol, dok se afektivni odgovori razlikuju u odnosu na pol i delimično na destinacijski tip i skorije iskustvo u domaćem turizmu. Ovi rezultati pružaju teorijski doprinos istraživanju imidža ekoturističkih destinacija i praktične implikacije za upravljače destinacijama i državne kreatore politika

Factors directing domestic demand towards tourist destinations in Serbia

Домаћи туризам се одликује посебним позитивним ефектима попут прерасподеле дохотка унутар граница земље и укључивања у туристичке токове категорија становништва које слабије учествују у међународном туризму. Већи део туристичког промета у Србији остварују домаћи туристи, који су у поређењу са страним туристима усмерени ка већем броју дестинација, чиме у већој мери доприносе равномернијем развоју земље. Ипак, упркос великом броју атрактивних дестинација, чак су и домаћи туристи првенствено усмерени ка релативно малом броју њих, што указује на потребу за успешнијим повезивањем туристичке понуде и тражње. У складу са тим, циљ дисертације je утврђивање образаца понашања домаће тражње приликом одабира дестинација у Србији. Како би се истражили утицаји релевантних фактора на намеру за предузимањем путовања у земљи, као и њихови међусобни утицаји, спроведена су два истраживања домаће тражње. Предмет прве студије, усмерене на три типа дестинација, су мотивација туриста, представе дестинацијског имиџа и перципирана ограничења за путовање. Предмет друге студије, усмерене на предузимање летовања у земљи, су туристички етноцентризам, туристичка ксенофилија и три нова фактора – туристичка таласофилија, ограничења за путовање у иностранство и повећана свест о дестинацијама. Применом моделовања структурних једначина тестирана су два модела понашања домаће туристичке тражње. Установљена је посебно значајна улога интраперсоналних ограничења и туристичког етноцентризма у стварању намера ка предузимању путовања у Србији. Упркос снажној склоности српске тражње ка приморским дестинацијама, резултати везани за преференције ка путовању у иностранство, односно туристичку ксенофилију и таласофилију указују на одсуство, односно благе негативне утицаје ове склоности на намере у домаћем туризму.Domestic tourism is characterized by specific positive effects such as redistribution of income within the country and inclusion into tourist flows of population categories that participate less in international tourism. The majority of tourist turnover in Serbia is realized by domestic tourists, which are in comparison to foreign tourists directed at a larger number of destinations, which provides a greater contribution to the balanced development of the country. However, despite the many attractive destinations, even domestic tourists are primarily directed to relatively fewer destinations, which indicates the need for a more successful connection between the tourist offer and demand. Accordingly, the aim of this dissertation is determination of behavioral patterns of domestic demand related to the selection of Serbian destinations. In order to explore the impacts of relevant factors on the intention to make a domestic holiday, as well as their mutual impacts, two studies of domestic demand were conducted. The subject of the first study, focused on three destination types, are tourist motivation, representations of destination image and perceived travel constraints. The subject of the second study, focused on making a domestic summer holiday, are tourism ethnocentrism, tourism xenophilia and three new factors – tourism thalassophilia, constraints for traveling abroad and increased destination awareness. Structural equation modeling was used to test two behavioral models of the domestic tourist demand. A particularly important role of intrapersonal constraints and tourism ethnocentrism in the formation of intentions towards making domestic holidays was established. Despite the strong preference of the Serbian demand towards seaside destinations, the results related to preferences towards traveling abroad, tourism xenophilia and thalassophilia respectively indicate an absence or mild negative impacts of this preference on domestic tourism intentions

Анализа садржаја путописних блогова као средство идентификације елемената туристичког имиџа Београда

Путописни блогови представљају једно од најзначајнијих средстава комуникације међу туристима, која има кључну улогу у обликовању имиџа туристичке дестинације. Сазнања о туристичком имиџу Београда и порукама о њему које се преносе међу туристима нису на задовољавајућем нивоу. Циљ овог истраживања је идентификовање елемената туристичког имиџа Београда перципираног од стране ауторâ путописних блогова о Београду. Као метод истраживања коришћена је анализа учесталости појединачних појмова у обједињеном тексту 30 блогова објављених у периоду 2010–2015. године. Анализа извршена у програму ATLAS.ti 6.0 показала је да се 2.182 речи у тексту јављају два или више пута. На основу критеријума довољне учесталости и релевантности ода брано је 95 појмова који ће представљати предмет дискусије. Груписањем међусобно повезаних појмова долази се до закључка да су најчешће помињане туристичке атракције културно-историјско наслеђе, реке, гастрономија и ноћни живот. Најчешће помињана појединачна атракција је Београдска тврђава. Свега три анализирана појма имају негативну конотацију, при чему се сва три односе на историју. Запажа се велика учесталост појмова „лепо“ и „добро“, као и мању учесталост појмова који се везују за виши степен задовољства, попут „веома добро“ и „задивљујуће“. Будућа истраживања би требало да на већем узорку анализу учесталости појединачних речи до пуне анализом учесталости групâ речи.Travel blogs represent one of the most important instruments of inter-tourist communication, which further has a key role in the formation of the tourist destination’s image. The knowledge about Belgrade’s tourist image and related messages which are being spread among tourists are not on a satisfactory level. The aim of this research is identification of Belgrade’s tourist image elements perceived by the authors of Belgrade-related travel blogs. As a research method, content analysis of the frequency of single terms was applied on a joint text extracted from 30 blogs published from 2010 to 2015. The analysis performed in the ATLAS.ti 6.0 programme showed that 2,182 words appear in the text more than once. Based on the criteria of sufficient frequency and relevance, 95 terms were chosen for the discussion. By grouping inter-connected terms, a conclusion was reached that the most frequently mentioned tourist attractions are cultural-historical heritage, rivers, gastronomy and nightlife. The most frequently mentioned single attraction is the Belgrade Fortress. Only three ana lysed terms have negative conotations, whereby all three of them are history-related. A large frequency of terms “pretty/beautiful” and “good/well/nice” is noticed, as well as a lesser frequency of terms related to a higher level of satisfaction, such as “great” and “amazing”. The future research should use frequency analysis of groups of terms to supplement the frequency analysis of single terms, but also on a larger sample

Одлике пејзажних туристичких мотива

Иако су широко распрострањени елементи туристичке понуде, пејзажи нису довољно истражени, посебно у односу на друге културне туристичке мотиве. Елементи пејзажа могу бити материјални и нематеријални, а њихова заступљеност и комбинација одређују карактер пејзажа и његову припадност одређеном типу. Имају поливалентно дејство, што их чини комплексним туристичким мотивима, али притом отежава њихову диференцијацију и условљава њихов комплементаран карактер. Естетски атрактивни атрибути везују се првенствено, али не искључиво, за природне пејзаже. Рекреативни атрибути пејзажа су специфични зато што се не везују за физичкогеографски већ визуелни агенс. Куриозитетни атрибути су нарочито присутни код културних пејзажа. Знамените атрибуте имају пејзажи историјских бојних поља, они који су инспирисали позната уметничка дела и урбани пејзажи са истакнутим знаменитим објектима.Although they are widespread elements of tourism offer, landscapes are nоt sufficiently researched, especially compared to other cultural tourism motives. Elements of a landscape are either material or untangible and their presence and combination determine landscape character and its belonging to a certain type. They have polyvalent effect, which makes them complex tourism motives, but impedes their differentiation and conditions their complementary character. Aesthetic attractive attributes are foremost, but not exclusively linked to natural landscapes. Recreational attributes of a landscape are specific for not being linked to a physical geographical agent, but a viusal one instead. Rarity attributes are especially present in cultural landscapes. Prominent attributes are present in historical battlefields landscapes, those which inspired famous works of art and urban landscapes with featured prominent elements

Одлике пејзажних туристичких мотива

Иако су широко распрострањени елементи туристичке понуде, пејзажи нису довољно истражени, посебно у односу на друге културне туристичке мотиве. Елементи пејзажа могу бити материјални и нематеријални, а њихова заступљеност и комбинација одређују карактер пејзажа и његову припадност одређеном типу. Имају поливалентно дејство, што их чини комплексним туристичким мотивима, али притом отежава њихову диференцијацију и условљава њихов комплементаран карактер. Естетски атрактивни атрибути везују се првенствено, али не искључиво, за природне пејзаже. Рекреативни атрибути пејзажа су специфични зато што се не везују за физичкогеографски већ визуелни агенс. Куриозитетни атрибути су нарочито присутни код културних пејзажа. Знамените атрибуте имају пејзажи историјских бојних поља, они који су инспирисали позната уметничка дела и урбани пејзажи са истакнутим знаменитим објектима.Although they are widespread elements of tourism offer, landscapes are nоt sufficiently researched, especially compared to other cultural tourism motives. Elements of a landscape are either material or untangible and their presence and combination determine landscape character and its belonging to a certain type. They have polyvalent effect, which makes them complex tourism motives, but impedes their differentiation and conditions their complementary character. Aesthetic attractive attributes are foremost, but not exclusively linked to natural landscapes. Recreational attributes of a landscape are specific for not being linked to a physical geographical agent, but a viusal one instead. Rarity attributes are especially present in cultural landscapes. Prominent attributes are present in historical battlefields landscapes, those which inspired famous works of art and urban landscapes with featured prominent elements

Анализа садржаја путописних блогова као средство идентификације елемената туристичког имиџа Београда

Путописни блогови представљају једно од најзначајнијих средстава комуникације међу туристима, која има кључну улогу у обликовању имиџа туристичке дестинације. Сазнања о туристичком имиџу Београда и порукама о њему које се преносе међу туристима нису на задовољавајућем нивоу. Циљ овог истраживања је идентификовање елемената туристичког имиџа Београда перципираног од стране ауторâ путописних блогова о Београду. Као метод истраживања коришћена је анализа учесталости појединачних појмова у обједињеном тексту 30 блогова објављених у периоду 2010–2015. године. Анализа извршена у програму ATLAS.ti 6.0 показала је да се 2.182 речи у тексту јављају два или више пута. На основу критеријума довољне учесталости и релевантности ода брано је 95 појмова који ће представљати предмет дискусије. Груписањем међусобно повезаних појмова долази се до закључка да су најчешће помињане туристичке атракције културно-историјско наслеђе, реке, гастрономија и ноћни живот. Најчешће помињана појединачна атракција је Београдска тврђава. Свега три анализирана појма имају негативну конотацију, при чему се сва три односе на историју. Запажа се велика учесталост појмова „лепо“ и „добро“, као и мању учесталост појмова који се везују за виши степен задовољства, попут „веома добро“ и „задивљујуће“. Будућа истраживања би требало да на већем узорку анализу учесталости појединачних речи до пуне анализом учесталости групâ речи.Travel blogs represent one of the most important instruments of inter-tourist communication, which further has a key role in the formation of the tourist destination’s image. The knowledge about Belgrade’s tourist image and related messages which are being spread among tourists are not on a satisfactory level. The aim of this research is identification of Belgrade’s tourist image elements perceived by the authors of Belgrade-related travel blogs. As a research method, content analysis of the frequency of single terms was applied on a joint text extracted from 30 blogs published from 2010 to 2015. The analysis performed in the ATLAS.ti 6.0 programme showed that 2,182 words appear in the text more than once. Based on the criteria of sufficient frequency and relevance, 95 terms were chosen for the discussion. By grouping inter-connected terms, a conclusion was reached that the most frequently mentioned tourist attractions are cultural-historical heritage, rivers, gastronomy and nightlife. The most frequently mentioned single attraction is the Belgrade Fortress. Only three ana lysed terms have negative conotations, whereby all three of them are history-related. A large frequency of terms “pretty/beautiful” and “good/well/nice” is noticed, as well as a lesser frequency of terms related to a higher level of satisfaction, such as “great” and “amazing”. The future research should use frequency analysis of groups of terms to supplement the frequency analysis of single terms, but also on a larger sample

Diagrams for stress and deflection prediction in cross-laminated timber (CLT) panels with non-classical boundary conditions

Invention of cross-laminated timber (CLT) was a big milestone for building with wood. Due to novelty of CLT and timber’s complex mechanical behavior, the existing design codes cover only rectangular CLT panels, simply supported along 2 parallel or all 4 edges, making numerical methods necessary in other cases. This paper presents a practical engineering tool for stress and deflection prediction of CLT panels with non-classical boundary conditions, based on the software for the computational analysis of laminar composites, previously developed by the authors. Diagrams applicable in engineering practice are developed for some common cases. The presented methodology could be a basis for more detailed design handbooks and guidelines for various layouts of CLT panels and different types of loadings.Појава унакрсно-ламелираног дрвета (CLT) представља прекретницу у градњи дрветом. Како је CLT нов материјал са сложеним механичким понашањем, постојећи стандарди за прорачун покривају само слободно ослоњене правоугаоне панеле. Стога су нумеричке методе неопходне у осталим случајевима. У овом раду је представљен практичан инжењерски алат за прорачун напона и угиба CLT панела са нестандарним условима ослањања, базиран на (од стране аутора) раније развијеном програму за прорачун ламинатних композита. Дати су дијаграми за поједине случајеве који су примењиви у инжењерској пракси. Ова методологија може бити основа за детаљније смернице при прорачуну CLT панела различитих облика, услова ослањања и оптерећења

Diagrams for stress and deflection prediction in cross-laminated timber (CLT) panels with non-classical boundary conditions

Invention of cross-laminated timber (CLT) was a big milestone for building with wood. Due to novelty of CLT and timber’s complex mechanical behavior, the existing design codes cover only rectangular CLT panels, simply supported along 2 parallel or all 4 edges, making numerical methods necessary in other cases. This paper presents a practical engineering tool for stress and deflection prediction of CLT panels with non-classical boundary conditions, based on the software for the computational analysis of laminar composites, previously developed by the authors. Diagrams applicable in engineering practice are developed for some common cases. The presented methodology could be a basis for more detailed design handbooks and guidelines for various layouts of CLT panels and different types of loadings.Појава унакрсно-ламелираног дрвета (CLT) представља прекретницу у градњи дрветом. Како је CLT нов материјал са сложеним механичким понашањем, постојећи стандарди за прорачун покривају само слободно ослоњене правоугаоне панеле. Стога су нумеричке методе неопходне у осталим случајевима. У овом раду је представљен практичан инжењерски алат за прорачун напона и угиба CLT панела са нестандарним условима ослањања, базиран на (од стране аутора) раније развијеном програму за прорачун ламинатних композита. Дати су дијаграми за поједине случајеве који су примењиви у инжењерској пракси. Ова методологија може бити основа за детаљније смернице при прорачуну CLT панела различитих облика, услова ослањања и оптерећења