Улога синдиката у процесу дигитализације рада у Србији

Abstract

Дигитална револуција доводи до радикалних промена у сфери рада и настанка нових облика рада који се заснивају на употреби дигиталних алата. Она доводи до настанка ултрафлексибилног дигиталног тржишта рада чиме се унижавају права радника, али истовремено и буди интересовање синдиката који прилагођавају своје деловање условима дигитализације. Основно истраживачко питање гласи: на који начин се могу променити стратегије синдикалног деловање како би се побољшала улога синдиката у заштити права радника у процесу дигитализације? Основни циљ овог рада је објашњење улоге синдиката у процесу дигитализације рада у Србији. У раду се користе све основне методе, док се од општенаучних користе: хипотетичкодедуктивна, статистичка, компаративна и метода моделовања. Ради прибављања података се користи анализа садржаја, испитивање, посматрање, интервју и метод студије случаја. На почетку рада се приступа детаљној објашњавању појмова синдикат, социјални дијалог и дигитализација рада и објашњавања дигитално тржишта рада. На крају првог дела рада се представљају платформе за деловање синдиката у ери дигитализације. У наставку рада се проблематизује случај Србије и објашњава процес дигитализације рада у условима неолибералне парадигме економских односа и наглашава експанзија гиг економије, дигиталног тржишта рада и рада на дигиталним платформама. Суштину рада чини емпиријско истраживање о положају дигиталних радника у Србији и студије случаја платформе Upwork и апликације Car: Go. У закључним разматрањима се истиче посебна улога традиционалних синдиката који треба да креирају лепезасту стратегију деловања како би у свој опсег обухватили дигиталне раднике који представљају нову синдикалну клијентелу, а да притом не наруше већ стечена права традиционалних радника