The gallery of the Matica Srpska the image of cultural identity throught the presentation of artistic works


Галерија Матице српске основана је под окриљем Матице српске, најстарије књижевне, културне и научне институције код Срба, те се не може посматрати одвојено од друштвених и политичких прилика у којима је она деловала и у којима се налазио целокупан српски народ од почетка XIX века до данашњих дана. Музеј Матице српске основан је 1847. године на предлог Теодора Павловића, тадашњег секретара Матице српске а подстакнут даром од 11 породичних портрета Саве Текелије, првог великог добротвора и почасног председника Матице српске. Замишљен као место прикупљања и чувања артефаката значајних за историју и културу српског народа, Музеј је у првим деценијама свог постојања настајао постепено и лагано. Заснован углавном на поклонима знаменитих Срба, зависио је од њиховог интересовања, могућности и укуса, те није имао јасно дефинисан карактер нити одређен правац будућег попуњавања. Пресељењем Матице српске у Нови Сад, пресељена је и до тада прикупљена збирка и започето њено увећавање. На прелазу векова збирка музеја бројала је стотинак предмета а тај број нагло је почео да се увећава након отварања Музеја за јавност 1933. године. Те године започиње професионализација делатности музеја која је поред сталне поставке, обухватала вођење документације о постојећим делима и приређивање изложби...The Gallery of the Matica srpska was founded under the auspices of the Matica srpska, the oldest literary, cultural and scholarly institution among the Serbs. It cannot be considered thus as something outside of the societal and political situations in which it operated and in which the entire Serbian nation found itself from the beginning of the 19th century until today. The Museum of the Matica srpska was founded in 1847 by a proposal of Teodor Pavlović, secretary general of the Matica srpska at the time, and it was supported by the gift of 11 family portraits of Sava Tekelija, the first great patron and honorary president of the institution. Conceived as a place to gather and preserve artifacts of significance for the history and culture of the Serbian nation, in the early decades of its existence the Museum developed gradually and slowly. Founded mostly on gifts from prominent Serbs, it depended on their interests, situations and tastes, and therefore it did not have a clearly defined character or a definite direction for its forthcoming development. When the Matica srpska was moved to Novi Sad, the gathered collection was also moved and work began on expanding it. At the turn of the century, the Museum held about a hundred works of art, but that number began to increase radically after it opened to the public in 1933. That year, the activities of the Museum were professionalized, and it began to keep careful documentation about the existing pieces and to hold exhibitions in addition to the permanent one..

Similar works

This paper was published in Nardus.

Having an issue?

Is data on this page outdated, violates copyrights or anything else? Report the problem now and we will take corresponding actions after reviewing your request.