Possibilities of improving standards and procedure of supervision and control of security services in Republic of Serbia : doctoral dissertation

Сагледавањем рада служби безбедности у контексту заштитника националне безбедности, кроз овлашћење да примењују посебне мере и поступке тајног прикупљања података којима се задире у људска права и слободе, у истраживању се указује на апсолутну неопходност адекватне контроле и надзора над њима. Надзор и контрола рада служби безбедности за предмет најчешће има контролу законитости, али и контролу обучености и опремљености припадника, контролу у области родне равноправности, контролу наменског трошења опредељених средстава, као и контролу ажурног извештавања јавности. Надзор и контролу служби безбедности најпре врше специјализоване организационе јединице унутар самих служби безбедности (тзв. унутрашња контрола). Даље, то чине и специјализована тела законодавне, извршне и судске власти. Најзад, контролу над службама безбедности врше и независни органи и тела, као што су Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереник за заштиту равноправности, Координационо тело за родну равноправност, Агенција за спречавање корупције, Државна ревизорска институција, Државно правобранилаштво, као и медији, јавност и стручна јавност и научно-истраживачке институције (тзв. спољна контрола). Унакрсном анализом предмета, носилаца и начина спровођења контроле и надзора, података који су добијени од релевантних тела националног система безбедности, али и резултата спроведене анкете о ставовима и мишљењима припадника полиције о надзору и контроли, изведени су извесни закључци и на основу њих, препоруке за унапређивање постојећих механизама надзора и контроле служби безбедности у Републици Србији.By looking at the work of the security services in the context of the protector of national security through the authority to apply special measures (technics) and secret data collection procedures that encroach on human rights and freedoms, the research indicates the absolute necessity of adequate control and supervision over them. Supervision and control of the work of the security services for the subject usually includes control of legality, but also control of the training and equipment of members, control in the field of gender equality, control of the intended use of allocated funds and control of public reporting. Supervision and control of the security services is primarly carried out by specialized organizational units in security services (as known as iternal control). In addition to this, supervision and control are carried out by the legislative, executive and judicial authorities. Control over the security services is also exercised by independent bodies and bodies, such as the Ombudsman, The Commissioner for Access to Information of Public Importance and the Protection of Personal Data, The Commissioner for the Protection of Equality, Coordinating Body for Gender Equality, The Agency for the Prevention of corruption, The State Audit Institution, the State Attorney's Office, as well as the media, the public and professional public, and scientific and research institutions (as known as external control). By exhaustively looking at the subjects, the carriers and the way in which control and supervision are undertaken, as well as by empirical research, by presenting the data obtained from the relevant bodies, but also by conducting a survey on the attitudes and opinions of members of the police on supervision and control, certain conclusions are reached and based on them, a recommendation for improving the existing mechanisms of supervision and control of the security services in the Republic of Serbia

Specifics of childhood victimization and its victimiogenic predispositions

У савременом добу виктимизација деце различитим облицима насиља и другим видовима угрожавања интргира јавност, стручњаке у различитим областима, као и саме надлежне институције, са циљем сагледавања реалног стања проблема и последица, и као последица наведеног, изналажење ефикасних и адекватних метода и инструмената ради заштите жртава. Све државе које су потписнице Конвенције о правима детета, укључујући и нашу државу, поред предузимања планираних мера и радњи на заштити деце, такође имају обавезу да развију и имплементирају одговарајући систем евидентирања и мониторинга различитих облика виктимизације деце у свакодневном животу, било да се ради о породичном окружењу, школи, институцијама социјалне заштите или интеракцији са вршњацима. Било који облик насиља над децом, поготову од стране особе која је блиска детету и која се о њему брине, може, а најчешће и доводи до угрожавања основних дечијих потреба за сигурношћу и поверењем. Одређени тежи облици насиља могу произвести трајне и непоправљиве последице на психофизичко здравље детета, а у најтежим случајевима могу наступити и фаталне последице у виду смрти. Постоји енормни број примера и доказа колико заправо је штетно физичко кажњавање деце јер директно утиче на емоционални и морални развој детета, као и на његово социјално понашање у друштву. Познавајући виктимогене предиспозиције младих је веома важно јер њиховом спознајом можемо спречити будућу виктимизацију деце, односно можемо остварити циљеве превенције ревиктимизације жртава или пак спречити да малолетне особе постану потенцијалне жртве, а све из разлога што су деца и малолетници најрањивија категорија жртава, због својих физичких и психичких обележја и способности, као и социјалних вештина и непостојања животног искуства. Научна оправданост ове дисертације се огледа најпре у доприносу који имају резултати истраживања на потврђивање постојећих научних сазнања о предмету истраживања али и стицању нових сазнања, применом конкретних научних метода. Научни значај истраживања огледа се у могућности подстицања озбиљнијих теоретских али и емпиријских истраживања. Такође, податке које добијемо овим истраживањем могу послужити као солидан темељ за препознавање потенцијалних праваца будуће политике државног и друштвеног реаговања на малолетничку виктимизацију.U savremenom dobu viktimizacija dece različitim oblicima nasilja i drugim vidovima ugrožavanja intrgira javnost, stručnjake u različitim oblastima, kao i same nadležne institucije, sa ciljem sagledavanja realnog stanja problema i posledica, i kao posledica navedenog, iznalaženje efikasnih i adekvatnih metoda i instrumenata radi zaštite žrtava. Sve države koje su potpisnice Konvencije o pravima deteta, uključujući i našu državu, pored preduzimanja planiranih mera i radnji na zaštiti dece, takođe imaju obavezu da razviju i implementiraju odgovarajući sistem evidentiranja i monitoringa različitih oblika viktimizacije dece u svakodnevnom životu, bilo da se radi o porodičnom okruženju, školi, institucijama socijalne zaštite ili interakciji sa vršnjacima. Bilo koji oblik nasilja nad decom, pogotovu od strane osobe koja je bliska detetu i koja se o njemu brine, može, a najčešće i dovodi do ugrožavanja osnovnih dečijih potreba za sigurnošću i poverenjem. Određeni teži oblici nasilja mogu proizvesti trajne i nepopravljive posledice na psihofizičko zdravlje deteta, a u najtežim slučajevima mogu nastupiti i fatalne posledice u vidu smrti. Postoji enormni broj primera i dokaza koliko zapravo je štetno fizičko kažnjavanje dece jer direktno utiče na emocionalni i moralni razvoj deteta, kao i na njegovo socijalno ponašanje u društvu. Poznavajući viktimogene predispozicije mladih je veoma važno jer njihovom spoznajom možemo sprečiti buduću viktimizaciju dece, odnosno možemo ostvariti ciljeve prevencije reviktimizacije žrtava ili pak sprečiti da maloletne osobe postanu potencijalne žrtve, a sve iz razloga što su deca i maloletnici najranjivija kategorija žrtava, zbog svojih fizičkih i psihičkih obeležja i sposobnosti, kao i socijalnih veština i nepostojanja životnog iskustva. Naučna opravdanost ove disertacije se ogleda najpre u doprinosu koji imaju rezultati istraživanja na potvrđivanje postojećih naučnih saznanja o predmetu istraživanja ali i sticanju novih saznanja, primenom konkretnih naučnih metoda. Naučni značaj istraživanja ogleda se u mogućnosti podsticanja ozbiljnijih teoretskih ali i empirijskih istraživanja. Takođe, podatke koje dobijemo ovim istraživanjem mogu poslužiti kao solidan temelj za prepoznavanje potencijalnih pravaca buduće politike državnog i društvenog reagovanja na maloletničku viktimizaciju.In the modern era, childhood victimization with various forms of violence and other forms of endangerment intrigues the public, experts in various fields, as well as the competent institutions themselves, with the aim of insight on the real state of the problem and consequences, and consequently, finding effective and adequate methods and instruments to protect victims. All states that are signatories to the Convention on the Rights of the Child, including our country, in addition to taking planned measures and actions to protect children, also have the obligation to develop and implement an appropriate system of recording and monitoring various forms of victimization of children in everyday life, whether it is in the family environment, school, social welfare institutions or interaction with peers. Any kind of form of violence against children, especially by a person who is intimate with the child and who cares for him, can, and most often leads, to endangering the basic needs of children for safety and trustworthiness. Certain serious forms of violence can produce permanent and irreparable consequences on the psychophysical health of the child, and in the most serious cases, fatal consequences in the form of death can occur. There are an enormous number of examples and evidence of how harmful physical punishment of children actually is, since it directly affects the emotional and moral development of the child, as well as his social behavior in society. Knowing the victimogenic predispositions of young people is very important because by seeing them we can prevent future victimization of children, that is, we can achieve the goals of prevention of victimization or prevent minors from becoming potential victims, all because children and juveniles are the most vulnerable categories of victims, due to their physical and mental characteristics and abilities, as well as social skills and lack of life experience. The scientific justification of this dissertation is reflected primarily in the contribution that the results of the research have to the confirmation of existing scientific knowledge about the subject of research, but also in the acquisition of new knowledge, by applying specific scientific methods. The scientific significance of research is reflected in the possibility of encouraging more serious theoretical and empirical research. Also, the data obtained from this research can serve as a solid foundation for identifying potential directions of future policy of state and social response to juvenile victimization

Measurement of the H to ZZ branching fraction at a 350 GeV and 3 TeV CLIC

CLIC представља опцију будућег e+e- линеарног сударача, предложеног од стране CERN, који би радио у три енергетске фазе: 380 (350) GeV, 1.5 TeV и 3 TeV. Програм физике на CLIC обухвата истраживања везана за Хигсов бозон, али и директна и индиректна тестирања модела ʻнове физикеʼ на скали енергија и до 100 TeV. Најнижа енергетска фаза омогућава мерење ефикасног пресека за Хигсштралунг са великом статистичком тачношћу што даље заједно са мерењима одговарајућих односа гранања обезбеђује модел-независно мерење Хигсових спрезања са елементарним бозонима и фермионима. Вишe енергетске фазе рада машине омогућавају мерење ретких распада Хигсовог бозона што представља важан аспект индиректног тестирања физике изван Стандардног модела. Већина Хигсових спрезања се може одредити са релативном статистичком тачношћу на промилном нивоу у глобалном фиту индивидуалних мерења сакупљених у свим фазама рада машине. Релативна статистичка неодређеност спрезања између Хигсовог бозона и Z бозона такође је промилна у глобалном фиту мерења извршених на свим енергијама у систему центра масе.У овој тези приказани су резултати мерења односа гранања BR(H → ZZ∗) у семилептонском финалном стању, на енергијама 350 GeV и 3 TeV, при интегрисаној луминозности од 1 ab-1 и 5 ab-1, респективно. Претпостављајући важење Стандардног модела мерење је урађено у пуној симулацији одговора детектора за процесе сигнала и релевантног шума. Сепарација сигнала од шума је изведена фазно, укључујући и примену мултиваријантне анализе засноване на кинематици догађаја. Утврђено је да се однос гранања BR(H → ZZ∗) може мерити на нивоу поверења од 68% са релативном статистичком грешком од (20 ± 2)% на енергији 350 GeV и (3.0 ± 0.1)% на енергији 3 TeV у систему центра масе, користећи неполаризоване снопове. У случају 80% лонгитудиналне поларизације електронског снопа, релативна статистичка грешка опсервабле на 3 TeV се може редуковати за фактор ~ √1.5, што је последица продукције Хигсовог бозона механизмом наелектрисаних струја на овој енергији.CLIC predstavlja opciju budućeg e+e- linearnog sudarača, predloženog od strane CERN, koji bi radio u tri energetske faze: 380 (350) GeV, 1.5 TeV i 3 TeV. Program fizike na CLIC obuhvata istraživanja vezana za Higsov bozon, ali i direktna i indirektna testiranja modela ʻnove fizikeʼ na skali energija i do 100 TeV. Najniža energetska faza omogućava merenje efikasnog preseka za Higsštralung sa velikom statističkom tačnošću što dalje zajedno sa merenjima odgovarajućih odnosa grananja obezbeđuje model-nezavisno merenje Higsovih sprezanja sa elementarnim bozonima i fermionima. Više energetske faze rada mašine omogućavaju merenje retkih raspada Higsovog bozona što predstavlja važan aspekt indirektnog testiranja fizike izvan Standardnog modela. Većina Higsovih sprezanja se može odrediti sa relativnom statističkom tačnošću na promilnom nivou u globalnom fitu individualnih merenja sakupljenih u svim fazama rada mašine. Relativna statistička neodređenost sprezanja između Higsovog bozona i Z bozona takođe je promilna u globalnom fitu merenja izvršenih na svim energijama u sistemu centra mase.U ovoj tezi prikazani su rezultati merenja odnosa grananja BR(H → ZZ∗) u semileptonskom finalnom stanju, na energijama 350 GeV i 3 TeV, pri integrisanoj luminoznosti od 1 ab-1 i 5 ab-1, respektivno. Pretpostavljajući važenje Standardnog modela merenje je urađeno u punoj simulaciji odgovora detektora za procese signala i relevantnog šuma. Separacija signala od šuma je izvedena fazno, uključujući i primenu multivarijantne analize zasnovane na kinematici događaja. Utvrđeno je da se odnos grananja BR(H → ZZ∗) može meriti na nivou poverenja od 68% sa relativnom statističkom greškom od (20 ± 2)% na energiji 350 GeV i (3.0 ± 0.1)% na energiji 3 TeV u sistemu centra mase, koristeći nepolarizovane snopove. U slučaju 80% longitudinalne polarizacije elektronskog snopa, relativna statistička greška opservable na 3 TeV se može redukovati za faktor ~ √1.5, što je posledica produkcije Higsovog bozona mehanizmom naelektrisanih struja na ovoj energiji.The CLIC is an option of a future e+e- linear collider at CERN that will run at three energy stages: 380 (350) GeV, 1.5 TeV and 3 TeV. It offers a rich Higgs physics programme as well as the possibility to probe new physics models up to a 100 TeV scale. Lowest energy stage allows precise measurement of the Higgsstrahlung cross-section (HZ) which is input for the model-independent determination of Higgs couplings from the measured HZ × BR observable. Higher energy stages enable access to measure rare Higgs decays providing enhaced sensitivity to realization of the physics beyond Standard Model. The Higgs coupling to Z bosons can be determined with the relative statistical precision below 1% from a global fit of measurements collected at all energy stages of CLIC. This thesis presents the full simulaton of experimental measurement of the Higgs branching fraction BR(H → ZZ∗) at 350 GeV and 3 TeV centre-of-mass energies at CLIC. The semileptonic final state of the signal is considered at both energies, assuming integrated luminosities of 1 ab-1 at 350 GeV and 5 ab-1 at 3 TeV centre-of-mass energies and unpolarised beams. The signal is separated from background by applying multiphased selection including multivariate analysis based on the Boosted Decision Tree. It is found that the Higgs branching ratio BR(H → ZZ∗) can be measured with the relative statistical uncertainty of (1 ± 0.030) BRSM and (1 ± 0.20) BRSM at 68% CL, at 3 TeV and 350 GeV centre-of-mass energies, respectively. Due to the chiral nature of WW-fusion statistical precision at 3 TeV centre-of-mass energy can be enhanced by a factor ~ √1.5 by applying 80% longitudinal electron beam polarisation

PREDICTING STUDENT SUCCESS IN E-LEARNING SYSTEMS USING ARTIFICIAL INTELLIGENCE TECHNIQUES: METHODOLOGY DEVELOPMENT AND PRACTICAL IMPLICATIONS

Predikcija uspeha studenata u sistemima za e-učenje predstavlja važnu komponentu savremenog obrazovnog sistema na svim nivoima. Nastavnici je koriste za unapređenje kvaliteta celokupnog obrazovnog procesa, kroz poboljšanje nastavnog plana i programa, prilagođavanje nastavnog materijala i unapređenje različitih vidova praktične primene znanja. U cilju predikcije uspeha koriste se različite tehnike veštačke inteligencije. Međutim, jedan od ključnih izazova jeste činjenica da mnogi istraživači ne uspevaju da u potpunosti iskoriste potencijal ovih tehnika za ovu namenu

Circular economy through the prism of competitiveness and innovation: Indicators for measuring progress

Прелазак на модел циркуларне економије није лак задатак, а за праћење и даљи развој овог модела постоје индикатори који олакшавају праћење и примену принципа циркуларне економије. Анализом индикатора циркуларне економије држава за одређени период добија се увид у степен циркуларности једне државе, али се и обезбеђује компаративна анализа међу државама у погледу достигнутог степена циркуларне економије. Како би се одговорило на истраживачки циљ и предмет истраживања најпре је сагледан концепт и суштина CE. Преглед релевантне литературе указује на бројне дефиниције појма циркуларне економије, на значај примене циркуларне економије, као и да је компарација достигнутог степена развоја циркуларне економије индикаторима из области конкурентност и иновативност релевантна на путу транзиције ка циркуларној економији. Конкурентност и иновативност су основа савременог пословања, а за стварање конкурентске предности потребно је доста времена. Циркуларна економија је настала као резултат борбе за што је могуће мањом екстракцијом нових ресурса, кроз поновну употребу материјала из производа који су завршили животни циклус, чиме се цена ресурса и употреба енергије смањује. Тиме се остварују економске уштеде што и јесте основ економског раста. Управо из тога проистиче мотив истраживања у раду и огледа се у тенденцији да се сагледа степен напредовања циркуларне економије у анализираним државама кроз индикаторе конкурентности и иновативности. Циљ овог рада је упоредна анализа степена развоја циркуларне економије у одређеним државама, као и степен развоја циркуларне економије једне државе током одређеног временског периода, а на основу четири подиндикатора из тематске области конкурентност и иновативност. Дакле, изабрана област праћења је макро ниво, а како је Европска комисија предвидела оквирни мониторинг за праћење циркуларне економије, где је конкурентност и иновативност једна од области, било је могуће да управо подиндикатори из ове области буду анализирани у истраживачком раду. Конкурентност је кључно питање развоја државе, а уско је повезана са иновативношћу, те је овај рад узео за циљ да размотри, а на основу индикатора из области конкурентност и иновативност степен имплементације циркуларне економије. Степен развоја циркуларне економије праћен је за период од три године, а преко четири подиндикатора: бруто инвестиције у материјална добра, број запослених, додата вредност по факторским трошковима и број патената за ублажавање климатских промена. Применом методе прикупљања података, основних метода као и општенаучних метода, у раду је извршена анализа прикупљених општих података, као и података преузетих са званичне статистичке базе, Eurostaт базе из области конкурентност и иновативност. У циљу разраде постављених хипотеза и потврђивања, извршена је анализа улагања држава у истраживање и развој, статистистичка обрада податка који се односе на индикаторе конкурентности и иновативности, а за период (2017-2019. година), примењена компаративна метода за квалитетну компарацију степена развоја циркуларне економије међу државама, као и напредак циркуларне економије једне државе током низа година. Такође је примењена компарација међу државама, помоћу композитног индикатора формираног за сваку државу од појединачних индикатора, као и класификација држава уз помоћ индикатора из области конкурентности и иновативности. Да би анализа била ефикасна осим изабране области и припадајућих индикатора, одабир држава је морао бити и по критеријуму достављених података од стране држава. У циљу успостављања метрике за упоређивање степена трансформације CE у анализираним државама, формиран је принцип заснован на одређивању Z-score за сваку од анализираних држава, за сваки појединачни параметар из одабране области конкурентност и иновативност, као и за анализирану годину. Z-score је уведен у циљу стандардизације података, да би се на основу Z-score, формирали најпре пондери, а затим и процентуални рангови анализираних подиндикатора (PI%). На основу опсега процентуалних рангова извршено je праћење напретка ка постизању CE током анализираног периода , идентификован је степен CE у анализираним државама, али исто тако формиран композитни индикатор као поједностављени начин за праћење степена развоја CE. Такође, на основу опсега процентуалних рангова успостављен је праг за селекцију и груписање анализираних држава тј.извршена класификација држава у групације. Анализом је обухваћено 26 држава (чланице EU/бивше чланице/кандидати за чланство). Осим табеларног коришћен је и графички приказ података у циљу бољег приказа, а методом синтезе сумирани су резултати и изведен закључак о потврђивњу постављених хипотеза. Кретање ка циркуларној економији се не достиже у једном кораку, није стање већ процес, тако да дефинисани подиндикатори циркуларне економије су веома важан алат у процени развоја циркуларне економије на бази којих смо закључили да циркуларна економија није подједанако имплементирана у државама, али и да напредовање циркуларне економије једне државе током година можемо да пратимо преко појединачних подиндикатора. Резултат истраживања је показао да за разлику од неких држава које су у иницијалној фази друге се налазе у поодмаклом стадијуму развоја циркуларне економије. Највише су напредовале у достизању циљева циркуларне економије, државе које су се најраније придружиле EU, док су мање напредне у имплементацији оне које су се придружиле EU, након 2004.године. Значајни тренд у развоју циркуларне економије запажен је код Немачке, Италије и Француске. И по основу поједностављеног начина компарације тј. формираног композитног индикатора види се да је Немачка на врху табеле у 2017.години и 2019. години, док је у 2018. години на врху табеле Француска, а следе је Немачка, В. Британија Италија и Шпанија. Државе које заостају у достизању циљева свакако уз значајна побољшања и додатне интервенције, а по узору на лидере у области циркуларне економије могу побољшати своје резултате у напредовању ка циркуларној економији. Без обзира да ли су државе са високо развијеним економијама или су државе са транзиционом економијом, CE мора да буде имплементирана како би се одговорило на појаву повећаног притиска на природне ресурсе, пораста броја потрошача (очекивано да глобална популација до 2050.године достигне око 9 милијарди људи), као и услед изазова све интензивнијих климатских промена. Примењени начин прорачуна-примењена метода, представља предлог начина одређивања степена имплемантације CE, преко подиндикатора из области конкурентности и иновативности, али се може сматрати поузданим и применљивим начином и за подиндикаторе из других области, као нпр. подиндикаторе из пете тематске области под називом Глобална одрживост и отпорност новог оквирног мониторинга Европске комисије из 2023.године, што би могло представљати даље правце истраживања. Да би анализа урађена у актуелном истраживању била комплетнија потребно је рад проширити и са вредностима подиндикатора за наредне године (2020-2022.година), као и узети у разматрање ажуриране податке за наведене подиндикаторе. У периоду израде ове дисертације за наведене подиндикаторе били су доступни подаци закључно са 2019.година. У даљим истраживањима подиндикатор број патената проширити разматрањем квалитета патената, јер се тако ствара оригиналнији увид у иновативност једне државе. На основу резултата овог истраживања да развијене земље улажу значајније у истраживање и развој од транзиционих држава, да се имплементација CE у државама може пратити преко подиндикатора из области конкурентности и иновативности, да CE није подједнако имплементирана у свим државама тј. да предњаче државе које су усвојиле стратегије и принципе CE, јасно је да упоређивање резултата достигнутог степена развоја CE у државама , представља основу за подстицање даље транзиције ка CE. Управо примена различитих метода за анализу и поређење степена имплементације, представља конструктиван корак у даљем подстицању имплементације CE

(Bio)polymer Powders for the Detection and Visualization of Latent Fingerprints : doctoral dissertation

Латентни трагови папиларних линија настају приликом контакта прстију, шаке или стопала са површинама, када за подлогу приањају остаци зноја и себума. Њихова детекција и визуализација важни су за полицију и правосуђе као поуздан метод за идентификацију особа. Док хемијске и физичке методе показују задовољавајуће резултате на одређеним површинама (стаклене, папирне, гумене, дрвене, пластичне, лакиране површине, итд.), многе површине (нпр. оружје, шарене тканине и људска кожа) и даље представљају изазов. Такође, многи системи су штетни и токсични по здравље људи и животну средину, те постоји велико интересовање за проналажење нових система (нпр. на бази (био)полимера) за визуализацију латентних трагова. Одабир система који није деструктиван за биолошки материјал који се налази у траговима је кључан, будући да ће у случају лошег квалитета отиска и/или недостатка других трагова/предмета, ДНК молекул из контактног трага бити једини извор за идентификацију донора. У оквиру ове докторске дисертације синтетисани су и окарактерисани (био)прахови на бази широко распрострањених биополимера хитозана и декстрана, након чега је испитана могућност њихове примене за детекцију и визуализацију латентних трагова папиларних линија. Четири различите експерименталне поставке су коришћене за оптимизацију састава прахова, након чега су формулације које су показале најбоља својства и резултате визуализације латентних трагова детаљније испитане и потом визуелно и софтверски упоређене са резултатима постигнутим рутински коришћеним прахом. Системи су окарактерисани применом ултраљубичасте-видљиве спектрофотометрије, инфрацрвене спектроскопије са Фуријеовим трансформацијама, оптичке и скенирајуће електронске микроскопије. Испитивана је и деструктивност прахова на ДНК молекул и могућност екстракције, квантификације и амплификације ДНК из отисака, те могућност идентификације донора контактног трага. Резултати су показали да (био)прахови имају одлична својства за развој латентних трагова, а формулација (У7) на бази хитозана показује велики потенцијал да замени комерцијалне прахове који се рутински користе у свакодневној форензичкој пракси. Ова формулација не инхибира екстракцију и амплификацију ДНК молекула који је присутан у латентним траговима, чиме омогућава несметано ДНК профилисање и идентификацију донора контактног трага.Latent fingerprints are formed when a fingertip, palm or foot come in contact with the surface, leaving behind sweat and sebum residues that adhere to the substrate. The detection and visualization of these prints are important for law enforcement agencies, as a reliable method for identifying individuals. Although chemical and physical methods provide satisfying results on particular substrates (glass, paper, rubber, wood, plastic, varnished surfaces, etc.), many surfaces still pose significant challenge (e.g. firearms, multi-colored fabrics, and human skin). Additionally, many existing systems are harmful and toxic to human health and the environment, so there is considerable interest among researchers in finding new (e.g. biopolymer-based) systems for visualizing latent prints. The selection of a system that is not destructive to the biological material found in fingerprints is crucial, as in cases of poor print quality and/or lack of other traces/objects, the DNA molecule from the contact trace may be the only source for identifying the donor. In this doctoral dissertation, (bio)powders based on widely distributed biopolymers chitosan and dextran were synthesized and characterized. The possibility of their application for the detection and visualization of latent fingerprints was also examined. Four different experimental setups were used to optimize the composition of the powders, after which the formulations that showed the best properties and latent prints visualization were thoroughly examined. These were then compared (visually and using software) with the results obtained by routinely employed powder. The systems were characterized using UV-Vis spectrophotometry, Fourier-transform infrared spectroscopy, optical and scanning electron microscopy. The destructiveness of the powders to the DNA molecule, as well as the possibility of DNA extraction, quantification and amplification from fingerprints were also examined. Furthermore, identification of the donor of the contact trace was assessed. The results showed that prepared (bio)powders exhibited excellent properties in developing latent prints, with the chitosan-based formulation (У7) showing great potential to replace commercial powders routinely used in everyday forensic practice. It was also demonstrated that the formulation У7 did not inhibit the extraction and amplification of DNA present in latent prints, enabling unhindered DNA profiling and identification of the donor of the contact trace

Application of Fuzzy Logic in Soft Computing for the Detection of Motivation Focus to Improve Students' Achievement

Primena soft kompjutinga (mekog računarstva), uključujući i fuzzy logiku je aktuelna oblast istraživanja koja održava relevantnost u različitim oblastima, uključujući obrazovanje. Ova doktorska disertacija predstavlja detaljnu studiju primene mekog računarstva u analizi faktora motivacije studenata, sa jasnim ciljem poboljšanja njihovog akademskog učinka. Glavni fokus disertacije je usredsređen na identifikaciju ključnih ulaznih faktora koji imaju najveći uticaj na motivaciju studenata, a zatim na pažljivu analizu njihovog uticaja na motivaciju i akademske rezultate. Posebna pažnja je posvećena komparativnoj analizi između studenata strukovnih i akademskih studija, gde se primenjuju sofisticirane tehnike mekog računarstva kako bi se otkrile suptilne razlike u motivacionim obrascima izmežu ove dve grupe ispitanika. Identifikacija ovih ključnih faktora uticaja nije samo od suštinskog značaja za optimizaciju nastavnog plana i programa, već takođe pruža vredne smernice koje imaju potencijal da inspirišu učenike da efikasnije usvajaju gradivo. Ova disertacija ima za cilj da unapredi obrazovno iskustvo kroz preciznije razumevanje motivacije učenika, podsredstvom personalizovanih strategija podrške u ostvarivanju njihovog najboljeg potencijala