Populism as a Technique of Power in Serbia

While the surge of populism in the West has attracted considerable public attention, countries often considered to be on Europe’s ‘periphery’ have largely escaped both scholarly and general interest. Political developments in Armenia, Albania, Bosnia, Georgia, Northern Macedonia, Montenegro and Serbia are poorly understood politically and often opaque to non-specialists. Yet the societies, economies, politics and the aspirations of the people in these countries remain closely intertwined with the rest of Europe and its development. From the perspectives of scholars from the region, this book offers an informed assessment of the role, causes and political consequences of populism in areas that are important but often ignored parts of the European political landscape

The influence of Jewish identity on the prose work of Danilo Kish

Iako je osnovni postulat u nefikcijskim iskazima književnika Danila Kiša bio da je prevashodno evropski pisac, dublji uvid u prozni opus ovog autora ukazuje da su judaizam i jevrejsko poreklo učinilo snažni upliv na opus ovog stvaraoca. Jevrejski svet je prozni narativ koji je kod Danila Kiša čest, čak i preovlađujući. Pišući svoja dela, Kiš je sopstveno poreklo i korpus tema kojima se bavio kontekstualizovao, pre svega, kao centralnoevropsko, a manjim delom kao jevrejsko. On ističe da je u prvom redu evropski pisac, jer Jugoslavija, zemlja iz koje je potekao, pripada Evropi, a njena kultura i književnost su evropske. U užem smislu, Kiš se osećao dužnikom Centralne Evrope,a mađarski milje koji je upoznao u detinjstvu, poznavanje mađarskog jezika i književnosti, imali su presudan uticaj na pisca. Ovaj rad će, analizom Kišovog proznog opusa, pokazati da, iako se, u duhovnom smislu, Kiš iz Jugoslavije premestio u Centralnu Evropu, na njegov celokupni prozni narativ, teme, atmosferu, način formiranja likova, komponovanje romana i prozne dramaturgije, od ključnog je uticaja jevrejsko nasleđe i poreklo.Although the basic postulate in the non-fiction statements of the writer Danilo Kish was that he was primarily a European writer, a deeper insight into the prose work of this author indicates that Judaism and Jewish origin had a strong influence on the work of this creator. Namely, the Jewish world is a prose narrative that is frequent, even predominant, in Danilo Kish. When writing his works, Kish contextualized his own origin and the corpus of topics he dealt with, first of all, as Central European, and to a lesser extent as Jewish. He points out that he is first and foremost a European writer, because Yugoslavia, the country he came from, belongs to Europe, and its culture and literature are European. In a narrower sense, Kis felt himself indebted to Central Europe, and the Hungarian milieu he met in his childhood, knowledge of the Hungarian language and literature, had a decisive influence on the writer. This paper, through the analysis of Kish’s prose oeuvre, will show that, although, in a spiritual sense, Kish moved from Yugoslavia to Central Europe, his entire prose narrative, themes, atmosphere, way of forming characters, composing novels and prose dramaturgy, is of key importance influence of Jewish heritage and Judaism

Creative writing as an alternative to contemporary journalism

У теоријској литератури све чешће се cycpeћe појам „суноврат новинарства” који указује да ова професија пролази кроз једну од својих најтежих фаза. Та фаза обележена је процесом таблоидизације и свођења искључиво на једну од новинарских функција – забаву. Као одговор на новонастале светске медијске трендове намеће се литерарни журнализам. Главни циљ овог рада је да кроз студију случаја Србије истражи и опише да ли се и у којој мери елементи књижевног језика, као саставног дела литерарног журнализма и креативног писања, могу пронаћи у недељној штампи. Квантитативно-квалитативна анализа спроведена је у Недељнику. Резултати идентификују нове новинарске праксе и облике изражавања.Nedeljnik belongs to the type of the most modern weekly press in Serbia. In the crisis of the print media time, it has been surviving on the market for more than a decade and creating a new, creative public by placing texts created in creative writing. This magazine introduces new journalistic practices and genres by combining journalistic and literary techniques. Literary journalism is represented in journalistic texts and the works of writers. Nedeljnik is the best indicator that literary journalism can survive in the digital age. As well is also at a time when the audience is mostly informed on the Internet and looking for more entertaining and less educational texts.Рад је представљен онлајн на научном скупу „Језик, књижевност, алтернативе”, априла 2021. године

Demokratija: od teorije do prakse

Koje se navike i kompetencije traže od građana u demokratskim društvima? Da li se demokratsko građanstvo znatno razlikuje od drugih oblika građanstva? Ako ljudi nisu prirodno naklonjeni demokratskim principima, kako oni mogu dovoljno da se razviju da bi demokratska društva preživela? Ovo su neka od pitanja koja su usmeravala rad na ovom tekstu. Cilj ovog teksta i kursa, Demokratija: od teorije do prakse, jeste da pomogne studentima na univerzitetu da unapređuju demokratske principe i prakse u našem društvu i da iskoriste prednosti koje ovaj sistem donosi zajednici i pojedincima

Улога синдиката у процесу дигитализације рада у Србији

Дигитална револуција доводи до радикалних промена у сфери рада и настанка нових облика рада који се заснивају на употреби дигиталних алата. Она доводи до настанка ултрафлексибилног дигиталног тржишта рада чиме се унижавају права радника, али истовремено и буди интересовање синдиката који прилагођавају своје деловање условима дигитализације. Основно истраживачко питање гласи: на који начин се могу променити стратегије синдикалног деловање како би се побољшала улога синдиката у заштити права радника у процесу дигитализације? Основни циљ овог рада је објашњење улоге синдиката у процесу дигитализације рада у Србији. У раду се користе све основне методе, док се од општенаучних користе: хипотетичкодедуктивна, статистичка, компаративна и метода моделовања. Ради прибављања података се користи анализа садржаја, испитивање, посматрање, интервју и метод студије случаја. На почетку рада се приступа детаљној објашњавању појмова синдикат, социјални дијалог и дигитализација рада и објашњавања дигитално тржишта рада. На крају првог дела рада се представљају платформе за деловање синдиката у ери дигитализације. У наставку рада се проблематизује случај Србије и објашњава процес дигитализације рада у условима неолибералне парадигме економских односа и наглашава експанзија гиг економије, дигиталног тржишта рада и рада на дигиталним платформама. Суштину рада чини емпиријско истраживање о положају дигиталних радника у Србији и студије случаја платформе Upwork и апликације Car: Go. У закључним разматрањима се истиче посебна улога традиционалних синдиката који треба да креирају лепезасту стратегију деловања како би у свој опсег обухватили дигиталне раднике који представљају нову синдикалну клијентелу, а да притом не наруше већ стечена права традиционалних радника

Spectres of The Harlan’s World: Structural and Interpersonal Violence in Novels and Netflix Show Altered Carbon

Намера овог рада је да кроз политиколошку призму, пре свега применом теорија о политичком насиљу, анализира три романа из серијала Дигитални угљеник Ричарда Моргана и на основу њих насталу Нетфликсову серију. Полазећи од Галтунговог разликовања структурног и интерперсоналног насиља и Камариног концепта спирале насиља, анализиране су доминантне форме насиља у романима и серији. Закључак ове анализе јесте да у романима доминира структурно, као изразито политичко насиље, док је у серији насиље пре свега интерперсонално, и произлази из личних, а не друштвених односа. Кључна хипотеза рада јесте да је ова промена тежишта – од структурног ка интерперсоналном насиљу у адаптацији романа јесте делимично последица захтева различитих медија и различитих карактеристика ових врста насиља, али да је превасходно узрокована темељном деполитизацијом литерарног предлошка.Both Richard Morgan’s Altered Carbon (alternatively Takeshi Kovacs) series and its Netflix adaptation have already attracted some academic attention, but although their political aspects are acknowledged by some scholars, this is usually not what the main focus is on. The present paper is an attempt to fill this gap in literature and analyze the novels as well as the Netflix show from the perspective of political science, specifically using theories of political violence. After a short review of literature on adaptations, especially regarding the emerging role of the showrunners as creative authors in their own right, the theoretical framework for the discussion of violence in both novels and the show is presented. It relies primarily on the notion of structural violence as social injustice, first developed by Johan Galtung, and combines it with the idea of the spiral of violence as conceptualized by Helder Camara. A key feature of structural violence is that, as the terms suggests, it stems from the social structure, and manifests as social injustice, with no identifiable perpetrator of violence. This social injustice, Camara claims in his work, is the first step of the spiral of violence, since it begets rage, either of those suffering, or of the youth that sympathizes with them, erupting in violent protest against the authorities. Authorities then respond with the use of force, thus inflicting new in- justices, and the spiral continues. This is exactly what is found in the Altered Carbon novels – the omnipresent poverty and lack of opportunities draws the father of the protagonist, the typical antihero Takeshi Kovacs, to abusive behavior. The young Takeshi then responds in kind, first by joining a street gang, and later em- barking on a military career. It is also why the Harlans World is the birthplace of a resistance philosophy and movement, led by Quellkrist Falconer. The Netflix show, however, replaces all external motivations for violent behavior of Takeshi Kovacs (and other characters) with those that are strictly personal: love, betrayal, revenge. This effectively erases structural violence present in the novel substituting it with interpersonal, non-political violence. There are three possible reasons for this: the very features of structural violence that make it harder to show through the visual medium (as opposed to the intrinsic action and drama of interpersonal violence); the process of adaptation which favors psychological over sociological narratives, focusing on internal instead on external incentives and motivations of the characters; and, finally, a creative decision made by the showrunner and the production company. Since the first two reasons can be mitigated, evaded, or overcome by the creative vision, the final conclusion is that this shift from structural to interpersonal violence is the consequence of the de-politization of the narrative, consciously made by the creators of the Netflix show

Türkiye’s foreign policy in the Western Balkans: Where is Neo-Ottomanism today?

Ovaj rad predstavlja analizu spoljne politike Turske na Zapadnom Balkanu od dolaska Partije pravde i razvoja na vlast do danas. Autor najpre pruža uvid u ključne determinante koje su oblikovale spoljnu politiku Turske prema ovom regionu, utvrđujući najvažnije međunarodne, domaće i individualne činioce, ali i istorijske determinante njene politike. Polazeći od koncepta neoosmanizma, autor analizira delovanje Turske u diplomatskoj i ekonomskoj sferi, kako bi odgovorio na pitanje da li je i u kojoj meri Turska uspela da ostvari proklamovane ambicije na Zapadnom Balkanu? Prikazujući i analizirajući najvažnije diplomatske inicijative Turske, autor ukazuje na limitirane domete turskog posredovanja u rešavanju regionalnih sporova. Autor potom analizira ekonomsko prisustvo Turske u regionu, te prikazuje ključne projekte sa učešćem turskih kompanija. Iako je u radu problematizovana teza da se neoosmanizam u potpunosti može izjednačiti sa panislamizmom, nalazi istraživanja potvrdili su da je delovanje Turske na Zapadnom Balkanu u značajnoj meri oslonjeno na religijsku matricu, vidljivu prvenstveno u političkoj, ali delimično i u ekonomskoj sferi.This paper analyses Türkiye’s foreign policy in the Western Balkans from the coming to power of the Justice and Development Party until the present day. The author begins by providing insights into the key determinants that have shaped Türkiye’s foreign policy towards this region and identifying the most significant international, domestic and individual factors, as well as the historical determinants of its policy. Drawing from the concept of Neo-Ottomanism, the author scrutinises Türkiye’s actions in the diplomatic and economic spheres to address the question of whether and to what extent Türkiye has succeeded in realising its proclaimed goals in the Western Balkans. By showcasing and analysing the most crucial diplomatic initiatives of Türkiye, the author emphasised the limited achievements of Turkish mediation in resolving regional disputes. Furthermore, the paper assesses Turkish economic presence in the region and features key projects that involve Turkish companies. While the paper problematises the notion that Neo-Ottomanism can be equated entirely with Pan-Islamism, research findings confirm that Türkiye’s activities in the Western Balkans are significantly influenced by a religious matrix, primarily noticeable in the political domain, but partially in the economic sphere as well

Style of journalistic genres – development of media language from literature to tabloid storytelling

U ovom radu biće reči o nastanku i razvoju stila novinarskih žanrova, kao i njihovom istorijskom razvoju i značaju. Ovo je posebno važno za razumevanje aktuelnih tendencija u izražavanju novinara jer u korenima novinarskih žanrova počivaju književni postupci, od kojih su se (vremenom) odvajali informativni, objektivni – faktografski žanrovi u novinarstvu. Danas je vidna tendencija da se žanrovska linija između faktografije i beletristike zamagljuje, jer su narativni postupci posebno zanimljivi za prikazivanje na savremenoj tehnologiji i u vezi sa istorijskim trenucima o kojima se izveštava. Ako danas u medijskim žanrovima prepoznajemo povratak književnim, narativnim metodama, to treba analizirati u kontekstu obrnutog diskurzivnog postupka i širih društvenih promena koje se očitavaju u promenama strukture medijskih žanrova i izražavanja novinara.This paper will discuss the emergence and development of the style of journalistic genres, as well as their historical development and significance. This is especially important for understanding the current tendencies in the expression of journalists, because the roots of journalistic genres rest on literary procedures, from which informative, objective – factual genres in journalism separated (over time). If today in media genres we recognize a return to literary, narrative methods, this should be analyzed in the context of the reverse discursive procedure and broader social changes that are reflected in the changes in the structure of media genres